Дворац Фонтенбло — разлика између измена

То је [[Ренесансна архитектура|ренесансни]] краљевски дворац [[Франсоа I Валоа|Франсоа I Француског]], започет [[1528]]. године и непрестано дограђиван наредних 200 година. У дворцу су живели многи француски краљеви, од [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] до [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]]. Ту су рођени краљеви [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]], [[Анри III Валоа|Анри III]] и [[Луј XIII]], док је Филип ту и преминуо. [[Кристина Шведска|Кристина од Шведске]] је годинама живела у Фонтенблоу после своје абдикације [[1654]]. Папа [[Папа Пије VII|Пије VII]] је две године овде живео у заробљеништву (1812—1814).

Краљ [[Франсоа -{I}- јеВалоа|Франсоа I]] желео је да створи грађевину у стилу Ренесансе[[ренесанса|ренесансе]]. У том циљу срушио је постојећи средњовековни дворац, изузев куле и једног дела на северу. Објавио је позив италијанским уметницима да пројектују и декоришу нову палату у парку који је краљу био омиљен за лов. Радовима су руководиле многе архитекте: [[Флоримон де Шампеверн]] (1528—1531), [[Пјер Пол]] (1528—1535), [[Саломон дез Ербен]] (од 1543). Није могуће поуздано утврдити све оне који су дали допринос изградњи. Најважније грађевине око „Овалног дворишта“ пројектовао је [[Жил ле Бретон]]. Краљ је желео да дворац постане галерија ренесансне уметности. Сакупљао је уметнине из Италије, античке и савремене, наручивао дела на митолошке теме, у Француску је донео гипсане отиске античких скулптура које су рекреиране у бронзи ([[Лаокон и синови (скулптура)|Лаокон]], [[Аполон Белведере]]). Галерију Франсоа -{I}- фрескама је украсио [[Росо Фјорентино]].

<gallerycenter>

</gallery></center>