Владо Шегрт — разлика између измена

|народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]].

Рођен је [[18. децембар|18. децембра]] [[1907]]. године у селу [[Аранђелово|Аранђелову]], код [[Требиње|Требиња]]. Основну школу је завршио у селу [[Ластва (Требиње)|Ластви]] и до [[1941]]. године се бавио [[земљорадња|земљорадњом]]. Често је радио као сезонски радник и у дружењу с радницима, дошао је у додир с [[Раднички покрет|радничким покретом]].

У [[Априлски рат|априском рат]] налазио се на положајима у [[Бока которскаКоторска|Боки которској]], избегао је заробљавање и наоружан дошао кући. Одмах по повратку, ступио је у везу са [[Сава Ковачевић|Савом Ковачевићем]] и другим [[Комунизам|комунистима]] Требињског среза. Радио је на организовању оружане борбе и давању отпора [[Усташе|усташама]]. У свом селу је формирао партизанску чету и био њен [[политички комесар]].

У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] обављао је дужности: политичког комесара партизанске чете, команданта батаљона „Лука Вукаловић“, команданта Првог херцеговачко-црногорског ударног партизанског батаљона, од [[28. јануарајануар]]а 1942; команданта Северно-херцеговачког партизанског одреда, од априла 1942; команданта [[Херцеговачки партизански одред|Херцеговачког партизанског одреда]], од средине јуна 1942; команданта [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]], од [[10. август]]а 1942; заменика команданта [[Трећа3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]] и команданта [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. херцеговачке дивизије НОВЈ]], од средине новембра [[1943]]. до краја рата.

У борбама у западној и централној [[Босна|Босни]], на [[Купрес]]у, око [[Имотски|Имотског]] и [[Посушје|Посушја]], око [[Мркоњић-Град|Мркоњић ГрадаГрад]]а, [[Гламоч]]а, [[Јајце|Јајца]], Бусоваче, Турбета, Жепча, [[Прозор (град)|Прозора]] и Раме, борци Десете херцеговачке ударне бригаде извојевали су низ победа. У борбама за [[Прозор (град)|Прозор]], Раму и на [[Неретва|Неретви]], у борбама за ослобођење [[Невесиње|Невесиња]] и [[Гацко|Гацака]], у периоду март-април 1943. године, борци његове бригаде уништили су бројне, [[Краљевина Италија|италијанске]], [[Југословенска војска у отаџбини|четничке]] и [[Хрватско домобранство|домобранско]]-[[Усташка војница|усташке]] снаге.

Као командант [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ|29. херцеговачке дивизије]], водио је многе борбе у [[Херцеговина|Херцеговини]], код [[Дубровник]]а и [[Херцег- Нови|Херцег-Новог]], [[Мостар]]а, [[Сарајево|Сарајева]], [[Трст]]а и [[Љубљана|Љубљане]]. Из рата је изашао у чину [[генерал-мајор]]а. Био је већник [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а и [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а, а од септембра [[1944]]. године и члан Обласне Народноослободилачке скупштине и члан Обласног одбора Народноослодбодилаког фронта Херцеговине.

После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао је низ одговорних друштвено-политичких дужности. Био је министар пољопривреде у првој влади [[СРСоцијалистичка БиХРепублика Босна и Херцеговина|Народне Републике Босне и Херцеговине]], од [[1945]]. до [[1948]]. године; председник Президијума Народне скупштине НР БиХ, од 1948. до [[1953]]. године и потпредседник Народне скупштине НР БиХ и др. Биран је за народног посланика Скупштине БиХ и Савезне скупштине, непрекидно до [[1967]]. године.

Био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] и члан Политбироа [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|КП БиХ]], до [[1965]]. године; члан Главног одбора ССРН БиХ и члан Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]], до [[1963]]; члан Главног одбора СУБНОР-а БиХ и Савезног однора [[СУБНОРСавез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]]; члан Главног одбора Удружења резервних официра и члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]].