|
| image = Eintagsfliege fg01.jpg
| image_width = 250п
| regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
| phylum = -{[[Зглавкари|Arthropoda]]}-
| classis = -{[[Инсекти|Insecta]]}-
| ordo = '''-{Ephemeroptera}-'''
| ordo_authority = -{Hyatt & Arms}-, 1891
-{Pannota}-
}}
'''Водени цвјетови''' или '''ефемероптере''' су веома стара група [[крилати инсекти|крилатих инсеката]] (њихови [[фосил]]и нађени су у ископинама из [[ПермPerm (периодаperioda)|Перма]]), која представља најосновнију и најстарију грану крилатих инсеката. Данас, овај ред је представљен са око 30.000 [[врста (биологија)|врста]] које насељавају сва слатководна водена [[станиште|станишта]], иако су малобројне врсте које насељавају високе планине или поларне пределе<ref name="encyclopedia">-{Brittain J.E., Sartori M. 2003. Ephemeroptera (Mayflies). In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 0-12-586990-8}-</ref>. Водени цвјетови су крилати [[инсекти]] који имају изузетно кратак стадијум одраслих јединки, док ларвени стадијуми дуже живе, и тај дио живота проводе у [[вода|води]].
== Морфолошке карактеристике ==
== Значај ==
Ларве водених цвјетова имају велики значај као важна карика у [[ланац исхране|ланцу исхране]] у ријечним [[екосистем]]има, јер представљају храну [[рибарибе|рибама]]ма, као што је [[пастрмке|пастрмка]]. Поред тога, ларве нису у могућности да трпе промјене квалитета воде, веома су осјетљиве на промене у животној средини (попут [[загађење|загађења]]), услед чега се користе као [[биоиндикатор]]и. На копну се многе [[животиње]] хране и развијеним одраслим јединкама водених цвјетова у вријеме њихове масовне појаве.
== Порекло имена ==
Научно име -{Ephemeroptera}- дугују кратком (ефемерном) животу одраслих јединки, који траје најчешће од неколико [[чассат|часова]]ова до неколико [[дан]]а. Назив у [[српски језик|српском језику]] описује изглед ових инсеката након живота – после свадбеног ројења и полагања јаја, разнобојни мужјаци и женке исцрпљени падају на водене површине где плутају попут [[цвет]]ова.
== Еволуција реда ==
Ред водених цветова веома је заступљен међу фосилним инсекатским налазима. Будући примитивном групом, разумљиво је што су присутни као фосили из најранијих епоха ([[палеозоик|палеозојских]]). Најстарији фосилни налаз који поуздано спада у групу водених цветова потиче из раног Перма, иако су поједини проблематични [[Карбон (периода)|карбонски]] фосили вероватно сродни овој групи<ref name="evolution">-{Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 0-521-82149-5}-</ref>. Међу тим фосилима, најинтригантнија је врста -{''Lithoneura lameerei''}- из фамилије -{Syntonopteridae}-, коју су аутори сврставали у изумрли ред -{Palaeodictyoptera}-, или у ред водених цветова, или у засебан ред (-{Syntonopterodea}-).
Од Перма до [[Јура (периода)|Јуре]] процват доживљава неколико фамилија водених цветова, за које се претпоставља да су преци данашњих фамилија, а чији су сви представници изумрли. Добро дефинисане изумрле фамилије су: -{Bojophlebiidae}-, -{Mesephemeridae}-, -{Mesoplectopteridae}-, -{Misthodotidae}- и -{Protereismatidae}-, док су фамилије -{Jarmilidae}- и -{Oboriphlebiidae}- описане само на основу остатака ларви (најада) <ref name="evolution"/>. За разлику од савремених врста, представници изумрлих фамилија су имали развијен усни апарат код адулата, као и хомономна (једнака) предња и задња крила. У току Јуре (можда и већ од [[Тријас]]а) присутне су и форме водених цветова са хетерономним крилима (предња и задња крила су различите грађе). Највећу бројност и диверзитет ред водених цветова има у периоду Јуре и [[Креда (периода)|Креде]].
== Систематика реда ==
| 