Никола Груловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Аустроугарски војници у Првом светском рату помоћу справиц… |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
| датум_смрти =[[19. фебруар]] [[1959]]. ('''71''' год.)
| место_смрти =[[Београд]]
| држава_смрти ={{зас|СР Србија}}[[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]], <br />{{зас|СФРЈ}}[[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]]
|професија=обућарски радник
|КПЈ=[[1919]].
Ред 17:
{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}}
{{!}}-
{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}}
{{!}}}
}}
Ред 23:
== Биографија ==
Рођен је [[4. децембар|4. децембра]] [[1888]]. године у селу [[Бешка]], код [[Инђија|Инђије]], у [[Срем]]у. После завршене основне школе,
Још током учења заната искусио је тежак живот и положај радничке класе. Године [[1906]]. приступио је синдикалном покрету, а [[1910]]. се у [[Београд]]у учланио у [[Српска социјалдемократска партија|Српску социјалдемократску партију]], [[Димитрије Туцовић|Димитрија Туцовића]].
Почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] мобилисан је од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]] војске и послат на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]]. После заробљавања, ступио и Југословеснки добровољачки корпус, али је касније иступио и прикључио се бољшевицима. Са [[Максим Чанак|Максимом Чанком]], [[Никола Ковачевић (револуционар)|Николом Ковачевићем]] и другим формирао је Југословенски револуционарни савез у [[Кијев]]у. Почетком [[1918]]. организовао је мањи југословенски одред Црвене гарде с којим је ушао у састав Првог комунистичког Југословенског пука [[Црвена армија|Црвене армије]] и у коме је постао [[политички комесар]]. Био је и члан секретеријата Југословенске комунистичке групе [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Руске комунистичке партије (бољшевика)]]. У јануару [[1919]]. дошао је у Југославију са [[Југословени у Октобарској револуцији#Познатији учесници|Лазаром Вукичевићем]] и [[Лазар Манојловић|Лазаром Манојловићем]].
Линија 32 ⟶ 34:
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], [[1945]]. године, био је најпре у дипломатској служби - делегат Југославије у Савезничкој контролној комисији у [[Букурешт]]у, саветник Југоловенске амбасаде у [[Москва|Москви]] и југословенски посланик у [[Хелсинки]]ју. Касније је био председник Републичког већа Скупштине [[Социјалистичка Република Србија|Народне Републике Србије]]. Био члан је [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]], Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]] и Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|Савеза бораца Југославије]].
Написао је књигу „Југословени у рату и Октобарској револуцији“, која је изашла [[1962]]. године (три године после његове смрти).▼
Умро је [[19. фебруар]]а [[1959]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.
▲
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941. године]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден народног ослобођења]] и [[Орден братства и јединства]].▼
▲Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941. године]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су два [[Орден народног ослобођења
== Литература ==
{{портал|НОБ}}
*
* ''
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига трећа). Београд 1972. година.
{{DEFAULTSORT:Груловић, Никола}}
| |||