Sunčeva atmosfera — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 11:
[[Датотека:Solar eclips 1999 5.jpg|200px|мини|десно|Uslikana [[homosfera]] koja se videla tokom [[pomračenje Sunca|pomračenja Sunca]] [[1999]]. godine.]]
[[Hromosfera]] je niži sloj sunčeve atmosfere debljine oko 3 kilometara, koji se proteže iznad [[fotosfera|fotosfere]] do visine od oko 10.000 [[километар|km]]. Hromosfera, tj. obojena sfera, sastoji se od [[vodonik]]a, [[kalcijum]]a i [[helijum]]a. Ime je dobila po tome kako se primećuje sa [[Zemlja|Zemlje]] se za vreme potpunog pomračenja Sunca, kada se primećuje kao tanki purpurni prsten oko [[Mesec|Mesečeve]] tamne ploče.
Karakteristična je po tome što izbacuje mlazove [[plazma|plazme]] koje dostižu i do 10.000 km. Nepravilnog je oblika, znatno je ređa (red veličine 10<sup>16</sup> čestica po kubnom metru) i dinamičnija od fotosfere, a njena gustina opada na većim visinama na kojima temperatura sloja raste. Porast temperature se kreće od oko 4.000 K na donjoj granici do 10<sup>4</sup> - 10<sup>6</sup> K blizu gornje granice. Promene gustine i temperature su najviše izražene na najvišim delovima hromosfere, u prelaznom području između hromosfere i korone. Zbog svoje velike dinamičke nestabilnosti određene Sunčevim magnetnim poljem, a okarakterisanom vertikalnim kretanjem plazme, standardni modeli hromosfere sve više gube smisao.
Hromosfera je deo Sunčeve atmosfere u kojoj izvire gas. U ovoj oblasti izviranje gasa može biti u obliku:
* [[protuberance|protuberanci]] (prominencija) koje predstavljaju oblake ili mlazove usijanog gasa izbačenog uvis i mogu se uzdići do visine i do 150.000 [[километар|km]] iznad [[fotosfera|fotosfere]], prolazeći i kroz hromosferu i kroz koronu. Protuberance su gušće od okolne materije i dostižu temperaturu oko 20.000 [[Келвин (јединица)|K]].
* [[sunčeve baklje|sunčevih baklji]], odnosno mlazova gasa koji unutar hromosfere brzo podižu i padaju nazad. Vreme trajanja jedne sunčeve baklje je oko 10 minuta.
Hromosfera se deli na dva sloja:
* niži sloj [[hromosfera|hromosfere]] koji se prostire između 500 i 4.000 [[километар|km]] i
* viši sloj na visini od 4.000 do 10.000 [[километар|km]].
Hromosfera ima skoro diskrecioni emisioni spektar. Ima veliki broj emisionih linija, a u vidljivom spektru su najznačajnije K i H linije jednog jonizovanog kalcijuma (CaII K, 393,4 nm i CaII, 396,8 nm) u ljubičastoj boji i H-alfa linija neutralnog vodonika u crvenoj boji.
Ред 37:
=== Podela po spektru ===
Korona se deli na unutrašnju i spoljašnju koronu. Optički spektar cele korone je kontinuum sa [[emisione linije|emisionim linijama]] unutrašnje i [[apsorpcione linije|apsorpcionim linijama]] spoljašnje korone. Pored optičkog spektra, korona emituje i [[radio talasi|radio talase]] male snage i [[Рендгенски зраци|X zračenje]].
Unutrašnja korona je oblast visoke temperature i u njoj se čestice kreću brzo i haotično. Njen spektar je [[kontinuum (matematika)|kontinualni]] spektar sa [[emisione linije|emisionim linijama]] kojih ima nekoliko desetina, a u vidljivom delu spektra 3 su najjjače. Unutrašnja korona daje sjaj bele boje koji odgovara sjaju punog [[Mesec]]a. Boja potiče zbog rasipanja fotosferske svetlosti na slobodnim [[elektron]]ima u koroni, jer su atomi od visokih temperatura [[jonizacija|jonizovani]].
Ред 54:
{{Sunce}}
[[
[[
| |||