Варда Склир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: козметичке измене |
||
Ред 3:
'''Варда Склир''' (умро 991. године) бои је [[Византијско царство|византијски]] војсковођа с краја 10. века. Познат је по покушају узурпације византијског престола.
== Рани живот ==
Варда Склир припадао је познатој племићкој породици Склира. [[Василије I Македонац|Василије I]], [[византијски цар]], био му је далеки рођак. Године 970. учествовао је у [[Руско-византијски рат (970-971)|Руско-византијском рату]] у коме се истакао победом у [[битка код Аркадиополиса|бици код Аркадиополиса]] након које су Руси протерани из Тракије. Склир је био близак сарадник цара [[Јован I Цимискије|Јована I Цимискија]] кога је намеравао наследити на престолу. Међутим, утицајни евнух [[Василије Лакапин]] је, након Цимискијеве смрти, осујетио Склирове планове. За новог цара изабран је [[Василије II Бугароубица|Василије II]].
== Устанак ==
Варда Склир 976. године диже устанак са циљем узурпације престола. На његову страну стале су бројне јерменске, грузијске и муслиманске велможе. Византијска морнарица је такође била на његовој страни. Варда је покушао на препад да заузме [[Цариград]], али га је Василије осујетио нападом сопствене морнарице. Потом Склир опседа [[Никеја|Никеју]]. Византијски цар ослобађа из тамнице генерала [[Варда Фока Млађи|Варда Фоку Млађег]] који стаје на чело армије за гушење устанка. Након два пораза, Склир наноси пораз Склиру у [[Битка код Панкалије|бици код Панкалије]] (979). Устанак је тиме био угушен.
== Након устанка ==
Након пораза код Панкалије, Варда се повлачи на територију [[Абасидски халифат|Абасидског калифата]]. Једно време је боравио у престоници [[Багдад
Једна од Склирових кћери удала се касније за византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина IX Мономаха]]. Унук му је био кијевски кнез [[Владимир Мономах]].
== Види још ==
* [[Варда Фока Млађи]]
* [[Битка код Панкалије]]
== Извори ==
* Catherine Holmes: Basil II and the Governance of Empire, 976–1025. Oxford University Press, Oxford 2005, ISBN 0-19-927968-3.
|