Robert Džonson — разлика између измена

Роберт Џонсон, један од најутицајнијих блуз музичара свих времена, рођен је 8. маја 1911. у [[Hazelhurst|Хejзелхeрсту]]. Снимио је само двадесет девет нумера, али је свака од њих касније доживела своју обраду и то не само у оквиру блуза већ и у другим популарним музичким жанровима. Био је ванбрачни син Џулије Додс и Ное Џонсона кога никада није упознао. Посла је било мало, па су се он и његова мајка у раним годинама његовог живота често селили. Трагање за послом водило га јека Мемфису и разним другим деловима [[Delta|Делте]]. Још као дечак, радио је у пољима памука на плантажи у близини [[Robinsville|Робинсонвила]]. Школовао се од 1924. до 1927. и судећи по његовом потпису на венчању, био је веома писмен за услове у којима је живео. Живот који је водио био је тежак и у сталном сиромаштву, па се окренуо музици.

Са 17 година, оженио се љубављу из детињства, Вирџинијом Травис. Њихова романса је трајала кратко јер је у априлу 1930., годину дана након венчања, Вирџинија умрла на порођају. Касније је отишао у [[Martinsville|Мартинсвил]] (највероватније да потражи свог оца), где је усавршавао свирање гитаре. Док је био тамо, добио је дете са Верџи Мае Смит, а такође се венчао са Кларет Крафт у мају 1931. и са њом се преселио у Кларксдејл. Након што је и она умрла током порођаја, у потпуности се посветио музици.

Током наредних неколико година, радио је на усавршавању технике свирања гитаре. Са [[Wille Brown|Вилијем Брауном]], често је седео на гробљу, где су вежбали. Имао је добар слух и лако савладаво стил свирања других музичара. Идеју за "bottleneck slide" технику добио је посматрајући [[Son House|Сана Хауса]]. Постоји и прича да га је Роберт пратио где год је ишао, али се изненада изгубио сваки траг о њему. Вратио се за неколико месеци са невероватним свирачким умећем. Музички историографи понудили су многа објашњења, али се већина њих слаже да је најприхватљивије да је тих пар месеци било у ствари било две године и да је са апсолутним слухом врло лако могао да научи много поред неког доброг учитеља. Ипак, легенде су увек занимљивије од истине, па се за Роберта Џонсона закачила гласина о продавању душе ђаволу у замену за савршено умеће свирања. То се, наводно, одиграло на раскршћу аутопутева 61 и 49 у [[Clarksdale|Кларксдејлу]], будући да се раскршће путева још у раној афричкој и европској митологији везивало за зле силе, за црну магију.

[[Son House|Сан Хаус]], познати блуз музичар и слајд гитариста, утицао на Роберта Џонсона

О Раскршћу говори и песма "Раскршће" ([[Crossroads)]], која се сматра најпознатијим примером Делта блуза. Роберт није био једини за кога се причало да је продао душу ђаволу. Ту је било коцкара, картароша, виолиниста, хармоникаша и других гитариста, а ова легенда везана је за њега само из разлога што је он био последњи о коме се то причало. Врло је вероватно да су ту гласину прошириле његове љубоморне колеге, којих је било прилично.

Године 1936, Џонсона је потражио [[Don Law|Дон Лоу]], (продуцент) који је радио у продуцентској кући Американ Рекорд Компани са намером да га сними по цени од десет до петнаест долара по песми. Снимање је одржано у хотелу Гантер у [[San Antonio|Сан Антонију]]. Одсвирао је пар ауторских песама и неколико обрада. Била су заказана три сусрета, али се он на трећем није појавио. На снимањима је, како кажу, био окренут ка зиду, као да је хтео да сакрије своју тајну и као да није хтео да комуницира са белим сниматељима, али је могуће и да је то било само због тога што је био стидљиве природе.

Као што постоји мноштво непознатих података из његове биографије, постоји и неколико теорија о његовој смрти. Највероватније га је стрихнином отровао љубоморни муж једне жене којој се удварао. По тој причи, пио је са [[Sonny Boy Williams|Сони Бој Вилијамсоном]] те је, и поред његових упозорења, прихватио две већ отворене флаше вискија који је био отрован. Касније се осећао болесно, а умро је неколико дана касније, 16. августа 1938. Умро је у двадесет седмој години живота, због чега припада тзв. Клубу 27, још познатом и под називом Заувек 27, групи утицајних уметника рок музике који су умрли са 27 година, а којима су узрок смрти углавном били алкохол и дрога. Ни у смрти није пронашао мир јер се још увек не зна где је његов гроб, а у Мисисипију постоје два гроба са његовим именом.

Непосредно по његовој смрти, потражио га је чувени продуцент, [[John Hemond|Џон Хемонд]], са жељом да га позове да наступа на скупу "обојених" извођача. Што се музике тиче, овај концерт био је прекретница. Била је то прилика како за индивидуалне џез музичаре, тако и за велике госпел хорове. Осим Роберта, Хемонд је прославио и [[Count Basie|Каунта Бејзија]], [[Billie Holiday|Били Холидеј]], [[Bob Dylan|Боба Дилана]] и [[Bruce Springsteen|Бруса Спрингстина]]. Међутим, Хемонд је учинио нешто веома необично и публици пустио две Џонсонове плоче због јаке жеље да га представи публици. Ипак, дуго након тога, Роберт Џонсон остаје непознат јер су његови снимци махом били недоступни. Године 1961. они се први пут појављују на компилацији "Краљеви међу Делта блуз певачима" (Kings of the Delta Blues Singers).

Када је Роберт рођен, први снимљени блузер, [[Charlie Patton|Чарли Патон]], већ је све научио од свог учитеља Хенрија Слоуна и почео сам да наступа. Њих тројица живели су на плантажи Докери, али у различито време. Хенријев рад се изгубио због сеоске анонимности у време када је Чарли почео са снимањем својих песама. Чарли Патон је умро 1934. и за собом оставио богато наслеђе. Разлика између Чарлија и Роберта лежи у томе што, док је Чарлијева музика дочаравала тугу малтретираних црнаца, Роберт пева о својим личним патњама. Он је био локални отпадник, младић који више није припадао селу, а није се сналазио у граду. Отуда неуротична, мрачна црта која се прожима кроз његове песме.

У Џонсоновим песмама крије се прича о његовом тешком расном и социјалном положају, немирном животу једног путујућег музичара, али и о психолошким кризама кроз које је пролазио. Многи уметници, као и обични људи, у његовој музици могли су се пронаћи због универзално хумане тематике његових песама у којој су доминантни мотиви љубав, пријатељство, несрећа, немоћ против света. Он је био први који је снимао мрачне блуз нумере какве нико до тада није забележио. Издвајао га је и начин на који се обраћао својој публици. Слушаоцима је певао о својим патњама, а не колективним и на тај начин стварао веома емотиван ефекат, што га је чинило веома модерним за то време. Остварио је значајан утицај на енглеске рокере – [[Eric Clapton|Клептона]], [[Keith Richards|Ричардса]], [[Jimmy Page|Пејџа]] и друге који су га мало боље разумели.