Џеп код Фалеза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Џеп код Фалеза''' или '''битка за Фалески џеп''' (12–21. август 1944) је била одлучујући сукоб [[
Након [[операција Кобра|операције Кобра]], америчког пробоја са [[нормандија|нормандијских]] мостобрана, 3. америчка армија под командом генерала [[Џорџ Смит Патон|Џорџа Патона]] је брзо напредовала ка југу и југоистоку. Упркос недостатку ресурса да одбије амерички пробој и истовремене британске и канадске офанзиве јужно од [[Комон л'Еванте|Комона]] и [[Кан (Калвадос)|Кана]], [[Адолф Хитлер|Хитлер]] није дозволио фелдмаршалу [[Гинтер фон Клуге|Гинтеру фон Клугеу]], команданту групе армија Б, да се повуче, већ му је наредио да изврши контраофанзиву код [[Мортен]]а против америчког пробоја. Четири истрошене оклопне дивизије нису биле довољне да се порази 1. америчка армија. [[Операција Литих]] је била катастрофа, која је натерала Немце још дубље у савезничку замку.
Генерал [[Бернард Монтгомери]], командант савезничких копнених снага, је 8. августа наредио савезничким армијама да напредују ка области Фалез-Шамбоа да би се опколила група армија Б. [[1. америчка армија]] је требало да чини јужни крак, [[2. британска армија]] центар, а [[1. канадска армија]] северни крак опкољавања. Немци су почели да се повлаче 17. августа, а 19. августа Савезници су се срели код [[Шамбоа]]. Немачки контранапади су форсирали пукотине у савезничким линијама, а највећа пукотина је била коридор поред [[1. пољска оклопна дивизија|1. пољске оклопне дивизије]] на брду 263, командном положају на крају џепа. До вечери 21. августа џеп је био затворен, са око 50.000 Немаца заробљених у њему, Многи Немци су побегли, али су губици у људству и опреми били огромно. Два дана касније [[Ослобађање Париза|ослобођен је Париз]], а 30. августа група армија Б се повукла преко Сене, чиме је окончана [[операција Оверлорд]].
|