Јарослав III Тверски — разлика између измена

Јарослав ИИИ (Атанасије) Јарославицх лед -. Вол. Твер (1230-1271). Је био први самостални кнез Твер (1247). Наредне године, у борби између старије браће, Александар (Невски) и Ендру задржао, очигледно да ова друга. У 1252., у одсуству Александра Невског, који је отишао у Хорде, са Андрев Ј. узео утврђени Переславл-Залески, спреман да започне борбу са Александром. Његов резултат је био неуспешан за савезника: хватање Переиаславл савезника Невског - Татара - убили гувернера и његову жену Иа, и деца су заробљени. 1254. Иа побегао у Ладога, где је добро примљен. У 1255, су Новгородианс, који су желели да се отараси одбора Невски преноси Иа Псков, а затим у Новгогрод. Александар Невски је било против Ј., који је водио у непознатом правцу; током његовог повратка у кнежевину познатом. У 1258., Ј са братом и нећака Бориса Ростов, отишао у хорде, где, према хроници, био пуштен "са великом чашћу" и вратио се Твер. У 1262 Александар Невски иа шаље помоћ Новгород против Немаца. Након смрти Александра Невског († 1263) и Ј. Андрев ушао у трку због кнежевској табеле. Спор је оставио на одлуку Кхан, које има положен Гранд етикету Ј. (1263). Сада доминирају Иа Твер и Владимиру спроведено. кнежевина. У 1266 Новгород (под утицајем мањих странака), протеривања књигу. Дмитриј Александрович, позван је да влада Ј., који је био ожењен кћери Новгородској Боиар Иури Михајлович да се придржавају себи и још много тога, и да ојача своју позицију Новгороду. У 1267, Ј готово свађао са Новгороду због Литванаца који су побегли из Литваније до Псков; Новгород хтели да их убију, али иа нисмо дозволили да то. Још један узрок раздора био избор народа Псков у литванског кнезовима Довмонт уместо његовог сина Иа, Свиатослав. Иа ускоро отишао из Новгорода (1267), остављајући свог нећака Зхиваго. У 1268, Ј, на захтев Новгорода, послао својим синовима помоћи (Мицхаел и Свиатослав) и других принчева, који су учествовали у бици код Весенберг. Користећи предности немира, бившег време у Новгороду, иа дошао у Новгороду и затражио повлачење власти, неки познати људи. Први новгород га се одрекао, али онда, плашећи Немце и потребна већа помоћ иа, да ли је он им желе уступке. У 1270, мир је закључен са Немцима; у истој години је прешао Иа Новгород за аутократски начин. Он је одлучио да покори Новгород, позвани да учествују у борби. Вол. Дмитриј Александрович Перејаславского и Глеб Смоленск и добили војну помоћ од Татара. Сиде оф Новгород иа узео брата, босиљак, Вол. Кострома, који гајио на зуб на тебе што си последњи у 1269 наредио да одузме Кострома Новгород трговце. Целе недеље противници суочени једни друге у близини града Русс; Иа коначно склопио мир са Новгороду, уз помоћ митрополита Кирила ИИ; обе стране су уступке. Леавинг из Новгорода, Ј оставио гувернера Ендрју Боиар Воротиславицха. У 1271., Ј отишао у Хорде са Басил и Дмитри, синови Невског, а умро на повратку, узимајући у име шеме Атанасије (16 септембра 1271).▼

Велики кнежеви после Александра Невског, који су се измењивали уз различите интриге у Хорди, а понекад и уз борбе у самој Русији, нису, све до појаве московске династије Даниловића, играли неку нарочиту улогу и ни по чему се нису истакли. Са насловом »великих кнежева владимирских и целе Русије« они су већим делом седели у својим »удеоним« кнежевинама. Неке од споредних кнежевских столица подигнуте су у току времена на част великокнежевских, тако да се у североисточној и средњој Русији јавило више великих кнежевина: тверска, смољенска, јарославска, рјазанска, њижегородска. Владимирска је ипак остала наглавнија, »сверуска«. све док није Москва коначно заменила Владимир. Руски се народ Владимира као своје престонице више готово и »не сећа«.▼

Односи кнежева према становништву све више носе обележје феудално. Државна власт је раздељена између огромног броја носилаца. Манастири суделују веома активно у колонизацији и обрађивању дивљих простора. Доба првих великих кнежева владимирских време је веће градитељске и у исто време уметничке активности. Тих година у некадашњој суздаљској Русији створена су дивна уметничка архитектонск адела,сачувана и до данас. Имамо ту и лепих образаца кипарства и резбарије у камену (високи и ниски рељеф). Уз стране мајсторе (Грке и Талијане) раде и домаћи. Али касније запажа се дивљаштво, сиромаштво, назадак укуса, немогућност уметничке делатности, што се све потпуно објашњава тешким економским приликама и ужасном политичком ситуацијом. Назадак и мртвило опажа се и на пољу просвете и књижевности. Нема ниједног књижевног имена или дела суздаљске Русије које би вредило споменути у једном кратком прегледу.▼