Галилео (свемирска сонда) — разлика између измена

'''Орбитер Галилео''' ({{јез-енг|Galileo spacecraft}}) је NASA-ина летелица која је проучавала Јупитер и његове природне сателите. Летелица је добила име по астроному из 16. века [[Галилео Галилеј]] и састојала се од орбитера и сонде припремљене да уђе у Јупитерову атмосферу. Летелица је лансирана 18. октобра 1989. у оквиру мисије STS-34 на шатлу Атлантис а до Јупитера је стигла 7. децембра 1995. и постала прва летелица која је орбитирала око Јупитера. Испитивала Јупитерову атмосферу, открила доста мањих Јупитерових сателита, и снимила удар комете Comet Shoemaker–Levy 9.

Главни циљ мисије био је да орбитер две године испитује Јупитер и њефове сателите. Сонда је орбитирала око јупитера у издуженим путањама, и свака орбита је трајала око два месеца. У току ових орбита летелица је снимала Јупитерову магнетосферу. Летелица је такође снимала Јупитерове, [[Галилејеви сателити|Јупитерове највеће сателите]] . Мисија је продужена 1997. године, и орбитер је наставио да испитује [[Европа (сателит)|Европу]] и [[Ио]]. Најближи прилаз Јупитеру био је 2001. године на удаљености 180 километара од планете. Камере на орбитеру деактивиране су у јануару 2002. због превеликих оштећења. Касније су поправљене а утврђено је да је квар настао услед радијације. Орбитер је наставио да шаље податке на Земљу док није деорбитиран 2003. године. Последњи експеримент био је одређивање масе једног од мањих сателита, хаконнакон чега је орбитер послат да се судатисудари са Јупитером и уништи.

Главна антена и инструменти за мерење енергетских поља и честица били су постављени хана орбтномобртном делу летелице заједно са системом за напајање, модулом за погон и већином компјутера. 16 инструмената укупно је имало масу око 120 килограма. Орбитер је могао да испитује честице са малом и великом енергијом, плазму, космичку прашину,[[Ултраљубичасто зрачење]] а имао је уграђен и [[Спектрометар]] којим је снимана атмосфера Јупитера и површина сателита. Вршене су разне хемијске анализе атмосфере и гасова у њој. Још један од инструмената био је [[Радиометар|радиометар]] за мерење рефлектоване енергије. Резолуција добијених снимака била је од 20 до 1000 пута боља од резолуције снимака добијених са [[Војаџер|Војаџера]] захваљујући модернијим и осетљивијим [[ЦЦД сензор|ЦЦД сензорима]].

Сонда је била дизајнирана за улазак у Јупитерову атмосферу, и састојала се од 6 инструмената укључујући [[Интерферометар|интерферометар]] и [[Радиометар|радиометар]]. Била је тешка око 400 килограма и широко око 1.3 метра. Инструменти су били прекривени топлотним штитом, који је био неопходан да би се сонда остала неоштећена приликом улаза у атмосферу огромном брзином. Сам штит тежио је 150 килограма, скоро пола масе целе сонде, а током уласка у атмосферу изгорело је 80 кг штита. Од орбитера, сонда се одвојила у јулу 1995. године, 5 месеци пре доласка до [[Јупитер|Јупитера]]. Овај улазак у атмосферу је најкопликованији икада одрађен, узимајући у обзир да је [[Гравитација|гравитација]] на Јупитеру 230 пута јача него на Земљи. После два минута смањивања брзине сонде падобранима широким 2.5 метара, сонда је одбацила остатак топлотног штита на Јупитерову површину, а затим се спустила још 156 километара дубље у атмосферу. Сонда се спуштала читавих сат времена кроз атмосферу емитујући податке Земљи. Потешкоће су настале због јаког притиска у атмосфери и високе температуре од око 153 °C. Подаци су се слали путем два трансмитера која су преносила 128 [[Бит|бита]] података по секунди. Сонда је на Јупитеру провела укупно 21 сат и послала 3.5 мегабита док није прегорела.