Миле Латиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 13:
|рат=[[Априлски рат]] <br /> [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
|народни херој=[[24. децембар|24. децембра]] [[1953]].
}}
'''Миле Латиновић''' ([[Бравско]], код [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], [[18. март]] [[1919]] — [[Товарник]], [[7. децембар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
Ред 22:
Заједно са три брата ступио је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] [[27. јул]]а 1941. и у првим борбама истакао се храброшћу. Предњачио је у борбама против [[Усташе|усташа]] и касније Италијана код [[Сански Мост|Санског Моста]] и [[Кључ (град)|Кључа]]; у вишедневним борбама са јаким италијанским снагама на Бравску, у нападу на [[Приједор]] [[19. мај]]а, када је предводио бомбашко одјељење и отворио чети пут кроз линије одбране. И у борбама за ослобођење [[Саница (Кључ)|Санице]] и Кључа 26. до 30. јула предводио је бомбаше и јуришао пред Бравском четом.
Бравска чета је ушла у састав [[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке бригаде]] и од тада је Миле борац ове прослављене јединице. Бомбама је крчио пролаз кроз непријатељску одбрану на Бихаћу а у [[Борбе за Јајце 1942.|нападу на Јајце]], 23. новембра 1942, био је тешко рањен али је остао у строју док отпор непријатеља није био сломљен. Послије опоравка од ране у бригаду се вратио пред почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]]. У бици на Неретви, одбијао је бомбама њемачке нападе од [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]]. Увијек је био међу првима у многобројним борбама које је водила Трећа крајишка бригада у наступању ка [[Дрина|Дрини]] и кроз [[Санџак (област)|Санџак]] и у [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]]. У нападу на Сињевац и Вис у [[Зеленгора|Зеленгори]] упао је у њемачки распоред и борцио се прса о прса са Нијемцима.
У [[Напад НОВЈ на Бугојно августа 1943.|нападу Треће крајишке бригаде на Бугојно]] [[22. август]]а 1943, Миле се приближио бункерима у које је бацио ручне бомбе и ликвидирао посаду. У [[Напад НОВЈ на Зеницу октобра 1943.|нападу на Зеницу]], 10. октобра 1943, предводи групу бомбаша, провукао се у непријатељску одбрану, разоружао стражу и у бункеру разоружао 11 непријатељских војника. Још смјелији подвиг извео је приликом напада на Бању Луку. Са својим водом провукао се кроз спољну одбрану и упао у зграду гдје су њемачки официри-пилоти чекали нову [[1944]]. годину, без борбе их је разоружао и спровео у штаб. Послије борби у Бањој Луци, постао је замјеник командира чете.
Ред 28:
У прољеће 1944. на подручју [[Ливно|Ливна]] руководио је минерским одјељењем, које је уништило пет њемачких тенкова. На исти начин уништио је неколико њемачких тенкова, за вријеме борби са њемачким моторизованим колонама које су покушале да продру у Дрвар за вријеме [[Десант на Дрвар|ваздушног десанта]] [[25. мај]]а. Приликом преласка пруге [[Сарајево]]-[[Коњиц]] 27. јула 1944. Миле је са четом уништио непријатељску посаду у бункерима и рововима, а потом сам ручним противтенковским бацачем зауставио напад непријатељског оклопног воза.
Нове подвиге извео је у продору Треће крајишке бригаде кроз Санџак и западну Србију августа 1944. године. Тада је са четом 22. августа, изненадним нападом у шуми на путу [[Котор Варош]]-[[Кокин Брод]] уништио непријатељску посаду, гдје је било 19 мртвих и 23 рањена њемачка војника; а два дана ксније у нападу на [[Паланка|Палисад]] и [[Чајетина|Чајетину]], које су бранили бугарски фашисти, Миле је са четом пресјекао одступницу Бугарима, и уништио једну бугарску батерију топова. Почетком септембра, у борбама са главнином четничких снага, а затим са њемачком моторизованом колоном код Младеновца, поново се исказао. Тада је био постављен за командира чете. У [[Београдска операција|борбама за ослобођење Београда]], на правцу наступања Треће крајишке бригаде, Миле је са својом четом опколио зграду у којој је било око 300 жандара са командантом београдске жандармерије, сломио њихов отпор и принудио их на предају.
Послије ослобођења Београда Миле је примио дужност [[командант]]а Петог батаљона Треће крајишке бригаде. Почетком децембра бригада је водила [[Децембарска офанзива (Сремски фронт)|борбу у Срему]] потискујући њемачке снаге на запад. У једном јуришу, идући пред својим батаљоном, 7. децембра 1944. Миле је био смртно рањен. Истога дана и на истом фронту у истој јединици погинуо је и његов брат Илија, првоборац од 1941. године.
Указом [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[24. децембар|24. децембра]] [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].<ref name="test">''Народни хероји Југославије'', 428–429. стр.</ref>
== Референце ==
{{рефлист}}
| |||