Атанасије Пуљо — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
| држава_смрти = [[Србија под немачком окупацијом]]
|пребивалиште = {{застава|Србија}}
|националност = [[СрбинСрби]]н
|поље = [[Стоматологија]]
|институција =
|познат_по = Иновацијама у стоматологији
|награде =
|напомене = Један од оснивача [[максилофацијалнаmaksilofacijalna хирургијаhirurgija|максилофацијалне хирургије]] у [[Србија|Србији]]
}}
'''Атанасије Пуљо''' ([[1878]]—[[1944]]) српски је лекар, стоматолог, научник широког знање из различитих области медицине, један од првих ратних [[стоматолог]]а и један од најзначајнијих оснивача [[стоматологија|стоматологије]] у [[Србија|Србији]].
 
Као добровољац у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и активни учесник у [[Први светски рат|Првом светском рату]], Атанасије Пуљо је на основу стечених ратних искустава, први на [[БалканБалканско полуострво|Балкану]]у истакао важност тимског рада зубара и хирурга у збрињавању повреда [[вилица|вилице]] и [[лице|лица]]. Он је у стоматолошку праксу, три године пре осталих у Свету увео сопствени метод лечења запуштених [[прелом горње вилице|прелома горње вилице]], назван „балканска метода“, која је данас призната у целом свету.<ref>Puljo A. ''Prelomi vilica u našim ratovima za oslobođenje od 1912-­1915''. godine. Srp Arh Celok Lek. 1922; 24(4­5):157­68</ref>
 
Атанасије Пуљо био је и „пионир“ стоматолошке [[Радиологија|радиологије]] у Србији, оснивач одонтолошаке клинике Медицинског факултета, њен први управник, у рангу ванредног професора универзитета за предмет [[Болести уста и зуба]] и један од главних заговорника оснивања [[Стоматолошки факултет Универзитета у Београду|Стоматолошког факултета у Београду]], основаног [[1948]], четири године после његове смрти ([[1944]]).<ref>Jovananović S, Milovanović S, Zagradjanin D, Milovanović N, Puzović D. Dr. ''Atanasije Puljo: pioneer of Serbian dentistry''. Srp Arh Celok Lek. 2012 May-Jun;140(5-6):390-4.</ref>
 
Према речима [[Бранислав Димитријевић|Бранислава Димитријевића]], еминентног српског професора [[максилофацијалнаmaksilofacijalna хирургијаhirurgija|максилофацијалне хирургије]]; ''за српско зубно лекарство (Пуљо) беше што и Гогољ за сву потоњу руску књижевност''.<ref>Dimitrijević B. ''„Balkanska metoda”'', radio drama. II program Radio Beograda, 26. 10. 1997.</ref>
 
== Биографија ==
[[Датотека:Vojna bolnica Niš 002.jpg|290px|мини|десно|Зграда хируршког одељења [[Војна болница Ниш|Моравске сталне војне болнице у Нишу]] у коме је Атанасуја Пуљо основао „Оделење за лечење изломљених и повређених вилица“ у [[Први светски рат|Великом рату]] [[1914]]. године]]
[[Датотека:McD Slavija, Beograd 4.JPG|290px|мини|десно|Кућа у Делиградској 2 у Београду којој је Атанасије Пуљо од [[1932]]. обављао приватну зубно-лекарску праксу и живео са породицом.]]
[[Датотека:McD Slavija, Beograd 1.JPG|мини|десно|290п|Испред ове куће, на [[Трг Славија (улица у Београду)славија|тргу Славија]], [[1. новембар|1. новембра]] [[1944]]. погину је Атанасије Пуљо када је на њега изненада налетео совјетски војни [[камион]]]]
{{цитат2|''Пуљо је осим својих знања и умења у Србију, тада, донео опрему и материјале; не тражећи за то накнаду. Повео је и свог, десет година млађег брата Ђорђа, да му у „радионици“ шегртује.''}}
 
Првог септембра (по Јулијанском календару) [[1914]]. у првој години [[Први светски рат|Првог светског рата]], Атанасије Пуљо се одлучио на ризичан корак. Искористивши привремено ослобађање [[Земун]]а од стране Прве српске Армије поново прелази у [[Србија|Србију]]. Ризичан корак, јер као аустро-мађарски држављанин који прелази на страну непријатеља Пуљо је лако мога бити проглашен за велеиздајника и стрељан, у случају заробљавања или капитулације [[Српска војска у ПрвомКраљевине светскомСрбије рату(1914—1918)|српске војске]].
 
Одмах по преласку у [[Србија у Првом светском рату|Србију]] Министарство војно поставило је Атанасуја Пуља за шефа „Оделења за лечење изломљених и повређених вилица“ у [[Војна болница Ниш|Моравској сталној војној болници у Нишу]].<ref>''Преломи вилица у нашим ратовима за ослобођење од 1912–1915. године,'' Српски Архив, 1 922, бр. 4, 5, 6 и 7.</ref> У Нишу је [[1914]]. године Атанасије Пуљо, који је као и остала његова браћа прогањан од стране Аустроугара, коначно раскину са својим цинцарским пореклом и почео славити [[Свети Никола|Светог Николу]]. Касније је и његов млађи брат Ђорђе узео исту славу, тако да како примећује један од историчара, „од свега им је остало само грчко презиме – Пуљо“.
Године [[1936]]. Атанасије Пуљо је након оснивања Одонтостоматолошка клиника Медицинског факултета Универзитета у Београду, Указом Министарства просвете у Београду, изабран и постављен за првог управника, у рангу ванредног професора [[универзитет]]а за предмет [[Болести уста и зуба]], који су слушали и полагали студенти пете године медицине.<ref>Gavrilović V. ''Istorija stomatologije.'' Beograd – Zagreb: Medicinska knjiga; 1986.</ref><ref>Maksimović J. ''Doprinos lekara iz Vojvodine u uspostavljanju zdravstvene službe u Srbiji i osnivanju i radu Srpskog lekarskog društva.'' Med Pregl. 2008; 61(3­4):191­203.</ref>
 
Почетком [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]] ([[29. априлааприл]]а [[1941]]. године) Атанасије Пуљо постављен је за шефа Одељења за болести уста и зуба у Главној војној болници у [[Београд]]у.
 
После брзог слома Краљевине Југославије у априлу [[1941]]. године, и окупацији Београда од стране [[НемачкиТрећи Рајхрајх|Немаца]] затворен је [[Универзитет у Београду]]. Део Стоматолошке Поликлинике стављен је на располагање [[Вермахт]]у; а мањи њен део пресељен је у [[Кумодраж]], село крај Београда, а Пуљо је унајвеће размишљао о одласу у пензију.<ref>Gavrilović V. i saradnici. ''25 godina Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu''. Beograd. BIGZ; 1973.</ref>
 
Крајем лета [[1944]]. године Пуљо сазнаје за погибију свог млађег сина Миодрага, у редовима војске ђенерала [[DražaДрагољуб MihajlovićМихаиловић|Драже Михајловића]], а крајем октобра за погибију старијег сина Слободана, на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. Психички јако потресен због губитка синова, Атанасије Пуљо окончао је свој живот погибијом у саобраћајном удесу [[1. новембар|1. новембра]] [[1944]]. у [[Београд]]у, испред своје куће, у Немањиној, када је на њега, на сасвим опустелом [[Трг Славија (улица у Београду)славија|тргу Славија]], изненада налетео совјетски војни [[камион]].<ref>Savićević, M., ur. (2003) ''Profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu - od osnivanja do pedesetih godina XX veka.'' Beograd: Medicinski fakultet</ref><ref>Stanojević, V. (1972) Likovi i dela istaknutih lekara od osnivanja Srpskog lekarskog društva do danas. u: Đurić D.S. (ur.) ''Spomenica Srpskog lekarskog društva 1872-1972'', Beograd: Srpsko lekarsko društvo, pp. 159-234</ref>
 
== Дело ==
Други пут у лето и рану јесен 1914. године, када је [[Први светски рат]] донео реку рањеника који су преплавили фронтовске и резервне болнице широм [[Европа|Европе]]. Међу којима су, због употребе савремених убојних средстав, најпотресније деловали рањеници погођени у лице-главу.
{{цитат2|''Њихов застрашујући изглед варао је од почетка. Многи су од стране износиоца рањеника просто остављани на војишту, јер су сматрани погинулима. Још теже је било питање како их лечити, којој би специјалности требало да припадну? Увидеће се, али касније, да без зубног лекарства напретка не може бити. Првог септембра (по Јулијанском календару) [[1914]]. године Пуљо, искористивши привремено ослобађање Земуна од стране Прве српске Армије поново прелази у Србију. Ризичан корак, јер беше аустро-мађарски држављанин који прелази на страну непријатеља. Лако би био проглашен за велеиздајника и стрељан, у случају заробљавања или капитулације српске војске.''<ref>Барби А.: ''Са српском војском'', Дечје новине, Горњи Милановац, 1986.; 145–147.</ref>}}
Одмах по преласку у Србију Министарство војно поставило је Атанасија Пуља за шефа „Оделења за лечење изломљених и повређених вилица“ у [[Војна болница у НишуНиш|Моравској сталној војној болници у Нишу]], у коме је први пут успоставио максилофацијалну хирургију и рендгенско снимање зуба и вилица у Србији, ''чиме је Србија макар за педаљ испредњачила у поређењу са Савезницима и Централним сила''.<ref>Сретен Миленковић, Милорад Димић, ''125 година Војне болнице у Нишу'', Монографија, Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004(Бечеј Пролетер).116 стр. ISBN 978-86-84819-01-9.</ref>
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
| style="text-align:left;" |
{{цитат2|''Иако то, може бити, није тада тако изгледало потоњи његов потез раван је оном од само пет година раније, када је из Земуна у Ниш прешао, ризикујући велеиздајништво. Овога пута недоумица је гласила: победничка Француска или опустошена Србија? Ница, можда Лион, спрам Београда, који је баш тада (1919.) најјадније изгледао, препун рушевина и рупчага, без струје, воде, упропашћен и ружан. Пуљу је, уза све то, чекала и застрашујућа некултура у погледу оног што данас називамо оралном хигијеном и оралним здрављем.''<ref>Димић Љ.: ''Културна политика Краљевине Југославије'', Стубови културе; 1996, књ. I; 71</ref>}}
 
У току [[август]]а месеца [[1923]]. године на основу одлуке Министарства народног здравља Краљевине Југославије Пуљо је основао зубно одељење Опште државне болнице у Београду. Како се на расписани конкурс за шефа зубног одељења на Општој Државној Болници у Београду, Пуљо јавио као једини кандидат, постављен је на ту дужност [[10. новембар|10. новембра]] исте године.
 
Одонтостоматолошку клинику Медицинског факултета у Београду Атанасије Пуљо основао је [[1936]]. године, као њен први управник, који је то био све до почетка Другог светског рата. Те године изабран је за професора на предмету Болести уста и зуба, који су слушали и полагали студенти пете године медицине. На њој су лекари опште медицине обављали специјалистички стаж, полагали специјалистички испит и стицали звање специјалисте за болести уста и зуба. Кадрови школовани у овој установи, захваљујући Александру Пуљи, двадесетак година касније постали су наставни кадар [[Стоматолошки факултет Универзитета у Београду|Стоматолошког факултета у Београду]], који је основан школске [[1948]]/[[1949|49]]. године.<ref>(1998) ''Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu - pet decenija postojanja 1948-1998''. Beograd: Stomatološki fakultet</ref>
1.572.075

измена