Атанасије Пуљо — разлика између измена

Атанасије Пуљо рођен је [[9. јануар]]а [[1878]]. године у [[Земун]]у, тада у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], као најстарији син у угледној [[цинцари|цинцарској]] породици. Након завршене гимназије у Земуну ([[1894]]). године,<ref>''Spomenica Zemunske gimnazije 1858-2008''. Zemun: Zemunska gimnazija; 2008.</ref> као изузетно вредан и интелигентан ђак, отишао је у [[Грац]] на студије [[медицина|медицине]], које је завршио у најкраћем могућем року, [[1901]]. године.
 
Након завршетка студија медицине Атанасије Пуљо одлазије отишао у [[Париз]] на специјализацију зубног лекарства, коју је из материјалних разлога, морао прекинути., Запослиода би се запослио у [[Земун]]у као секундарни лекар у Болници милосрдних сестра и убрзо постао [[примаријус]], па котарски лекар. Али зубно лекарство Атанасије Пуљо није запоставио; и наставио је започету специјализацију о свом трошку у [[Берлин]]у, [[Беч]]у, [[Цирих]]у. и [[1904]].
 
Али зубно лекарство Атанасије Пуљо није запоставио; наставио је специјализацију о свом трошку у [[Берлин]]у, [[Беч]]у, [[Цирих]]у. и [[1904]]. наконНакон што је у 26 години старости, стекао диплому специјалисте зубног лекарства Пуљо се, вратио се у родни [[Земун]]. Једнои једно време је обављао општу лекарску праксу у државној служби, коју је [[1911]]. напустио да би и отварио сопствену ординацију у којој се у потпуности посветио приватној зубно-лекарској пракси.<ref>Светлана Јовановић, Срђан Миловановић, Даница Заграђанин, Небојша Миловановић, Драгана Пузовић, ''Др Атанасије Пуљо – пионир српске стоматологије'', у Историја медицине, Српског архива за целокупно лекарство. (2012);140(5­6):390­394 UDC: 616.314:614.23(091)(497.11)</ref>
 
За време живота у [[Земун]]у Атанасије Пуљо био је изузетно активан, не само у области струке, већ и у друштвеном животу града, и једанпостао јеједан од оснивача Земунског српског соколског друштва [[1905]]. године.
 
По отпочињању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], као велики српски родољуб, 13. октобра (по старом календару) 1912. године, Пуљо тајно прелази из [[Земун]]а, у [[Београд]], у коме се ставља на располагање српском [[Црвени крст|Црвеном крсту]]. По одлуци начелника санитета [[Војска Краљевине Србије|Српске војске]] као добровољац распоређен је у тек основану Пету резервну болницу, смештену у основној школи у близини [[Саборна црква у Београду|Саборне цркве]], којом је управљао др Суботић, млађи.<ref>Maksimović P, Zagradjanin D. ''The Contribution of Atanasije Puljo to the World Medical Science during the Balkan Wars (1912­-1913)''. 73rd FDI Meeting of the Working Group on Hystory of Dentistry, Belgrade, 1982.</ref>