Александар Керенски — разлика између измена

 

== Рани живот и активизам ==

 

== Фебруарска револуција 1917 ==

 

Настала је криза прве владе 2.-4. маја око тајне ноте [[Павел Миљуков|Павела Миљукова]], којом се Русија поново враћала на почетне ратне циљеве. После те кризе Керенски је постао министар рата и имао је доминантан утицај у новоформираној коалиционој влади социјалиста и либерала. Под притиском савезника да Русија настави рат Керенски је покренуо офанзиву, која је позната као [[офанзива Керенског]]а. У почетку офанзива је била успешна, али онда је заустављена, па су Руси потиснути натраг снажном немачком контраофанзивом. Руска армија је тада претрпјела тешке губитке. Из многих инцидената, саботажа, дезертерства видело се да руска војска више нема вољу за борбом. Керенскога су много критиковали због његове либералне политике по којој су чланови револуционарних војничких комитета могли смењивати официре. Критикован је и због тога јер је укинуо смтрну казну и дозволио присуство револуционарних агитатора на фронту. Прва коалиција се распала [[2. јул]]а 1917. по питању [[Украјинска Народна Република|украјинске аутономије]]. Након широко распрострањених нереда у Петрограду и [[Јулски дани|сузбијања бољшевика]] Керенски је постао председник владе. Немири су настали због офанзиве против Немачке, у којој су Руси поражени. Осим тога владала је немаштина. Око 20.000 наоружаних морнара је ушло у Петроград и захтевало да совјети преузму власт. Након [[Корниловљева афера|Корниловљеве афере]] крајем августа и оставке неколико министара Керенски је постао главнокомандујући руске војске. Та афера је представљала кључни фактор за успон [[бољшевици|бољшевика]]. [[Лавр Корнилов|Лав Корнилов]] је сматрао да се требају елиминисати бољшевици, а изгледа да је видео прилику да сам преузме власт. Тада је бошевичка Црвена гарда спасила Петроград и Керенскога. После те афере порасла је популарност бољшевика, а подршка Керенском и привременој влади је битно опала.

Највећи изазов Керенскоме је била исцрпљеност Русије након три године рата. Привремена влада није довољно мотивисала војску за победу. Лењин и бољшевици су обећавали „мир, земљу и хлеб“ под комунистичким системом. Армија се распадала због недостатка дисциплине и дезертерства. Керенски је наставио са ратом због руских обавеза према савезницима, бојећи се да би економија могла да постане још нестабилнија, када би се прекинуло снабдевање из Енглеске и Француске. Неки су се бојали да ће [[Немачка]] тражити велике територије за мир, што се и десила касније [[Брест-литовски мир|Брест-Литовским миром]]. Постојала је велика дилема да ли се повући из рата, а осим тога неконзистентна и непрактична политика Керенскога је даље дестабилизовала војску и земљу.

 

 

== Октобарска револуција ==