Кримски канат — разлика између измена

Номадски Татари били су сточари. Крим је имао значајне трговачке луке, којима је роба ишла преко Пута свиле и извозила се у Османско царство и Европу. Кримски канат је имао мноштво живописних градова са [[каравансарај]]има, [[Хан (објекат)|ханхановима]]овима, трговачким четвртима, млиновима. Кримски Татари су учествовали у трговини, пољопривреди и занатима. На Криму се производило много вина, дувана и воћа. [[Ћилим]]и су се извозили у Пољску, а ножеви су били међу најбољима на Кавказу. Ипак, највећи извор прихода је био [[ратни плен]], углавном у виду словенских робова, понајвише [[Руси|Руса]], које су даље продавали у [[Османско царство]].

Са назадовањем Османског царства и променом односа снага у Европи започело је и назадовање Кримског каната. Из отоманских похода су се враћали без плена, празних руку, а татарска [[konjica|коњица]] је имала велике губитке како су модерне европске војске имале све више јачих [[топови|топоватоп]]ова. При крају 17. века [[Русија]] је постала превише снажна за кримске Татаре, па више нису могли пљачкати као некад. Нису могли изводити пљачкашке походе у Русији и Украјини. Економске невоље су довеле и до унутрашње борбе за власт. При крају каната и Ногаји су престали да подржавају кана.