Галеријев едикт о толеранцији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q128742
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Galerius Edict Sofia Plaque 03.JPG|400px|мини|Тројезични Галеријев едикт о толернацији на задњем делу цркве Свете Софије у [[Софија|Софији]]]]
'''Галеријев едикт о толеранцији''' је назив за [[документ]] кога је издао цар [[Галерије]] [[30. април]]а [[311]]. године у [[Никомедија|Никомедији]], као један од [[тетрархија|тетрарха]] тадашњег [[Римско царство|Римског царства]]. Овим документом је [[хришћани|хришћанима]]ма по први пут призната [[слобода вјероисповјести]], односно званично прекинути њихови прогони.
 
Галерије је пре тога, био познат као један од најватренијих прогонитеља хришћана, а посебно се истакао у током прогона за време [[Цар Диоклецијандиоклецијан|цара ДиоклецијанДиоклецијана]]а. Галерије је едикт дао непосредно пре своје смрти, у време док је био мучен тешком болешћу. Хришћански апологети, а посебно [[Лактанције]], су едикт протумачили као хришћанску победу, односно последицу гриже савести и страха од Божје казне.
 
Савремени историчари, међутим, сматрају да је Галерије био вођен пре свега политичким мотивима, односно спознајом да је хришћанство постало превише снажно, поготово у богатим источним провинцијама под његовом влашћу, те да би подршка или барем неутралан став хришћана, могао бити користан у евентуалним обрачуну са другим владарима тетрархије. У сваком случају, Галерије својим едиктом Хришћанима није дао повлашћен положај, већ им је само омогућио вођење обреда у својим кућама и црквама "под условом да не крше јавни мир", изједначивши их тако са [[Јевреји]]ма.
 
Едикт, међутим, није заживео. Галеријев наследник [[Максимин Даја]] га је одмах опозвао и поновно отпочео прогоне, који ће бити обустављени тек с [[Милански едикт|Миланским едиктом]] [[313|313.]] године.
 
== Спољашње везе ==