Српски књижевни гласник — разлика између измена

'''Српски књижевни гласник''' је један од најзначајнијих српских књижевних часописа,. којиИзлазио је излазиоу два наврата, у [[Београд]]у од [[фебруар]]а [[1901.]] до [[јул]]а [[1914.]] и у новој серији од [[септембар|септембра]] [[1920]] до априла [[1941]]. ИзлазиоПубликован је два пута месечно у више књига годишње, тако да су до [[1914.]] изашле 32 књиге у 323 свеске и од 1920. до 1941. 62 књиге у 495 свезака.<ref>[http://scc.digital.nb.rs/view/P-1010-1901-001&p=001&w=1280&h=690 Српски књижевни гласник на веб страници Народне библиотеке Србије], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>

Часопис је покренуо [[Богдан Поповић]] и уз помоћ одбора уређивао га је до [[1905.]], када су уредништво преузели [[Павле Поповић]] (1905—061905−06) и [[Јован Скерлић]] до своје смрти 1914. године(1905−1914). Нову серујусерију [[1920.]] покрећу Богдан Поповић и [[Слободан Јовановић]] и једно време је уређују, ада би се касније уз широки редакцијски одбор, уредници се мењајумењали. (Између осталих, то су били [[Светислав Петровић]], [[Миодраг Ибровац]], [[Милан Богдановић]], [[Милан Предић]], и [[Божидар Ковачевић]] и др.), алиЧасопис часопис остаје закроз 40 година свога излажења остаје један од водечихводећих књижевних часописа у Србији. Највећу заслугу за физиономију часописа имају његови први уредници браћа Поповић и Јован Скерлић, који су и активно сарађивали у њему, окупљајући око себе многе истакнуте писце. Негујући књижевну форму строгог избора прилога, ''Српски књижевни гласник'' је успео да оствари и богатство садржаја. У часопису су објављивани, прозна дела и поезија најбољих домаћих писаца, зналачки избор страних дела са добрим преводима, као и чланци из области друштвених наука, књижевности и уметности које су писали неоспорни познаваоци.

У часопису дебитују и афирмишу се [[Стеван Сремац]] са ''[[Зона Замфирова|Зоном Замфировом]]'', [[Петар Кочић]] својом приповетком ''Кроз маглу'', [[Бора Станковић]] ''[[Коштана|Коштаном]]'', [[Радоје Домановић]] ''Страдијом'' и ''Краљевићем Марком по други пут међу Србима'', [[Иво Ћипико]], [[Симо Матавуљ]], песници [[Јован Дучић]], [[Милан Ракић]], [[Тин Ујевић]], [[Алекса Шантић]], [[Сима Пандуровић]], [[Милутин Ускоковић]] [[Милутин Бојић]] и други, укључујући и писце из области науке и културе као што су [[Јован Цвијић]], [[Александар Белић]], [[Јаша Продановић]] и дрдруге. Јован Скерлић је успео да окупи велики број младих писаца, ван Србије и да часопису да [[Југославија|југословенски]] карактер.

За 20 година излажења нове серије, ''Српски књижевни гласник'' има међу својим редовним сарадницима и [[Иво Андрић|Иву Андрића]], [[Исидора Секулић|Исидору Секулић]], [[Момчило Настасијевић|Момчила Настасијевића]], [[Милан Богдановић|Милана Богдановића]], [[Десанка Максимовић|Десанку Максимовић]], [[Гвидо Тартаља|Гвиду Тартаљу]], [[Растко Петровић|Растка Петровића]], [[Бранко Лазаревић|Бранка Лазаревића]], [[Богдан Чиплић|Богдана Чиплића]], [[Ристо Ратковић|Ристу Ратковића]], [[Густав Крклец|Густава Крклеца]], [[Милош Црњански|Милоша Црњанског]], [[Бранимир Ћосић|Бранимира Ћосића]] и дрдруге.