Генетички код — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
===Код, кодон, антикодон===
 
'''Генетички код''' је језик за преношење генетичке поруке од ДНК (гена) до протеина и садржана је у редоследу база на ланцу ДНК. Целокупан генетички код састоји се у једноставном комбиновању 4 типа нуклеотида ДНК: '''А''',''' Г''', '''Ц''' и '''Т'''. Његова је јединица низ од три нуклеотида ('''триплет''') ДНК и он се у целини комплементарно преноси, [[транскрипција|транцкрипцијом]], на информациону РНК (која уместо [[тимин]]а има [[урацил]]). Триплет на информационој РНК је [[кодон]] који представља шифру за једну аминокиселину, док низ кодона шифрује [[полипептидpeptid|полипептидни]]ни ланац. Улогу преводиоца значења кодона играју транспортне РНК својим''' антикодон'''има, у процесу [[Транслација (генетика)|транслације]], које истовремно и преносе аминокиселине до места синтезе протеина, до [[рибозом]]а.
 
Скоро сва жива бића користе исти генетички код, односно генетичку шифру(зарад једноставности, у тексту ће се користити термин генетички код), која се назива '''стандардни генетички код''', мада мали број организама користе веома мале варијације стандардног кода.
Ред 7:
== Геном ==
[[Датотека:Genetic_code.jpg|мини|десно|240п|ДНК молекул]]
Свеукупна генетичка информација једног организма се зове '''геном''', и сва генетичка информација се налази на молекулу '''ДНК'''. Сваки функционални регион молекула ДНК се назива [[ген]]. Сваки ген се путем процеса транцкрипције, транскриптује у одговарајући молекул [[Рибонуклеинска киселина|РНК]], који се процесом транслације, преводи у азбуку којом се одређују амино киселине. Процес транслације је могућ услед постојања [[рибозом|рибозома]] (као регион синтезе протеина), ензима и групе РНК молекула.
 
Секвенца гена која се налази на ДНК и РНК молекулима се састоји од по тро нуклеодита и та тројка чини јединицу коју називамо '''кодон'''. Сваки кодон кодира једну [[амино киселинааминокиселина|амино киселину]]. Сваки нуклеотид се састоји од подгрупе коју чине фосфатна група, шећер деоксирибозе и једна од четири могуће азотне базе, које су груписане у по две категорије [[пурин|пурини]] и [[пиримидин|пиримидини]]. Пуринске базе [[Аденин]] (А) и [[Гуанин]] (G) су веће и састоје се од по два ароматична прстена. Пиримидинске базе [[Цитозин]] (C) и [[Тимин]] (Т) су мање и састоје се од једног ароматичног престна. Код молекула РНК Тимин је замењен [[Урацил|Урацилом]] (U) и шећер деоксирибозе је замењен шећером [[рибоза|рибозе]].
 
Како се кодон састоји од по три нуклеотида, а постоје четири различите базе, те су могуће 64 различите комбинације 4<sup>3</sup> = 64. На пример, РНК секвенца 5'- UUUAAACCC -3', се састоји од кодона UUU, AAA и CCC, и сваки од три кодона кодира по три амино киселине. Тако да ова РНК секвенца представља секвенцу протеина, који је дугачак три амино коселине.
Ред 122:
<th>G</th>
<td>
GUU (Val/V) [[Valin|Валин]]<br />
GUC (Val/V) [[Valin|Валин]]<br />
GUA (Val/V) [[Valin|Валин]]<br />
GUG (Val/V) [[Valin|Валин]], ''Start''<sup>2</sup><br />
</td>
<td>
Ред 163:
<td valign="top">A</td>
<td valign="top">GCU, GCC, GCA, GCG</td>
<td align="center" valign="top">'''[[Leucin|Leu]]'''</td>
<td valign="top">L</td>
<td valign="top">UUA, UUG, CUU, CUC, CUA,
Ред 169:
</tr>
<tr>
<td align="center" valign="top">'''[[ArgininАргинин|Arg]]'''</td>
<td valign="top">R</td>
<td valign="top">CGU, CGC, CGA, CGG, AGA, AGG</td>
<td align="center" valign="top">'''[[Lizin|Lys]]'''</td>
<td valign="top">K</td>
<td valign="top">AAA, AAG</td>
</tr>
<tr>
<td align="center" valign="top">'''[[Аспарагин|Asn]]'''</td>
<td valign="top">N</td>
<td valign="top">AAU, AAC</td>
<td align="center" valign="top">'''[[Метионин|Met]]'''</td>
<td valign="top">M</td>
<td valign="top">AUG</td>
Ред 188:
<td valign="top">D</td>
<td valign="top">GAU, GAC</td>
<td align="center" valign="top">'''[[Фенилаланин|Phe]]'''</td>
<td valign="top">F</td>
<td valign="top">UUU, UUC</td>
</tr>
<tr>
<td align="center" valign="top">'''[[Cistein|Cys]]'''</td>
<td valign="top">C</td>
<td valign="top">UGU, UGC</td>
<td align="center" valign="top">'''[[Пролин|Pro]]'''</td>
<td valign="top">P</td>
<td valign="top">CCU, CCC, CCA, CCG</td>
</tr>
<tr>
<td align="center" valign="top">'''[[Глутамин|Gln]]'''</td>
<td valign="top">Q</td>
<td valign="top">CAA, CAG</td>
Ред 209:
</tr>
<tr>
<td align="center" valign="top">'''[[Glutaminska kiselina|Glu]]'''</td>
<td valign="top">E</td>
<td valign="top">GAA, GAG</td>
<td align="center" valign="top">'''[[Treonin|Thr]]'''</td>
<td valign="top">T</td>
<td valign="top">ACU, ACC, ACA, ACG</td>
</tr>
<tr>
<td align="center" valign="top">'''[[Глицин|Gly]]'''</td>
<td valign="top">G</td>
<td valign="top">GGU, GGC, GGA, GGG</td>
<td align="center" valign="top">'''[[Triptofan|Trp]]'''</td>
<td valign="top">W</td>
<td valign="top">UGG</td>
Ред 228:
<td valign="top">H</td>
<td valign="top">CAU, CAC</td>
<td align="center" valign="top">'''[[Тирозин|Tyr]]'''</td>
<td valign="top">Y</td>
<td valign="top">UAU, UAC</td>
Ред 257:
У класичној генетици, стоп кодонима су дата имена, на пример је UAG ''ћилибар'', је UGA ''опал'', и UAA ''окер''. Ова имена су у ствари оригинално дата специфичним генима на којима су касније детектоване мутације ових кодона, те кодони по тим [[ген|генима]] носе имена.
 
Транслација почиње са кодоном који иницира сам процес, и тај кодон је '''старт кодон'''. Међутим за разлику од '''стоп кодона''', старт кодон сам није довљан да би транслација почела, јер су неопходни [[рибонуклеинска киселина#Врсте и улоге РНК|информативна РНК]] као и [[рибозом|рибозоми]]. Док рецимо, један стоп кодон је довољан да се цео процес заустави. Најчешћи старт кодон је AUG, који такође кодира и за амино киселину [[Метионин]]. CUG и UUG, и код [[прокариоте|прокариота]] GUG и AUU, такође имају улогу старт кодона, али се чешће појављују.
 
=== Читање кодона ===
Ред 263:
Кодон је потпуно дефинисан у зависности од тога где ме је почетна позиција. На пример, дата је следећа секвенца 5'- GGGAAACCC -3'. Ако почнемо да читамо са првог G на левој страни, онда се секвенца састоји од кодона GGG, AAA и CCC. Ако почнемо да читамо са другог G на десно, онда се секвенца састоји од GGA и AAC (у овом примеру игноришемо два последња нуклеотида, јер чине непотпун кодон). Ако кренемо да читамо од трећег G на десно, онда се секвенца састоји од GAA и ACC. Тако да дата секвенца може да буде читана на три различита начина, и свака од ова три начина може драстично да промени ток синтезе протеина, јер ова три горе поменута начина читања производе потпуно различите амино киселине. У овом примеру прво читање је произвело амино киселине Gly-Lys-Pro, друго читање Gly-Asp, и треће је Glu-Thr.
 
Начин на који се овај проблем решава је помоћу јасног дефинисања где је старт кодон. Тако да обично прво појављивање AUG секвенце у молекулу [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] се узима као старт кодон. [[Мутација|Мутације]] и грешке приликом ДНК репликације могу знатно да утичу или чак потпуно униште функцију протеина.
 
=== Особине генетичког кода ===