Геном — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Геном''' је скуп гена које садржи једна [[хаплоидан|хаплоидна]] ћелија. [[Ген]]и се налазе на [[хромозом]]ској ДНК и представљају линеарни распоред [[нуклеотид]]а у тој ДНК.
Изражајност ([[Ekspresija gena|експресија]]) гена огледа се у синтези различитих врста [[Рибонуклеинска киселина|РНК]] и [[протеин]]а и регулисана је прецизним механизмима који су усаглашени са физиолошким потребама ћелије. Ти механизми још увек нису довољно познати. С обзиром на то, да се знање о структури генома и његовој организацији (посебно хуманог генома) убрзано повећава уласком у 21. век, формира се и посебна научна дисциплина [[геномика]].
== Величина генома ==
Величина генома изражава се као тзв. '''Ц-вредност''' (односно C-вредност, где је C узето од међународне ознаке за цитозин) која представља број [[ДНК|базних парова]] у хаплоидној гарнитури хромозома. Вршена су упоређивања величине генома са сложеношћу [[
* вируси су најпростији и имају најмањи геном,
* бактерије, као сложеније од вируса имају већи геном од њих али ипак мањи од еукариота.
Та корелације не важи при међусобном упоређивању самих еукариота. Тако многе филогенетски старије, једноставније еукариотске врсте имају далеко већи и сложенији геном него што га имају млађе, сложеније врсте, што се назива '''парадокс Ц-вредности'''.
Тако нпр. геном човека садржи 3,2 милијарде базних парова и истовремено је 200 пута мањи од генома једне паразитске [[
<table border=1 cellspacing=0 cellpadding=2>
Ред 27:
</tr>
<tr>
<td>[[Бактерија]], ''[[Ешерихија коли|Escherichia coli]]''</td>
<td>4×10<sup>6</sup></td>
</tr>
Ред 35:
</tr>
<tr>
<td>[[Биљке|Биљка]], ''[[Fritillary]] [[Fritillary assyriaca|assyrica]]''</td>
<td>13×10<sup>10</sup></td>
</tr>
Ред 43:
</tr>
<tr>
<td>[[Ваљкасти црви|Ваљкасти црв]] , ''[[Caenorhabditis elegans]]''</td>
<td>8×10<sup>7</sup></td>
</tr>
<tr>
<td>[[Инсекти|Инсект]], ''[[Drosophila melanogaster]]''</td>
<td>2×10<sup>8</sup></td>
</tr>
<tr>
<td>[[Сисари|Сисар]], ''[[Човек|Homo sapiens]]''</td>
<td>3×10<sup>9</sup></td>
</tr>
Ред 74:
Гени еукариота имају мозаичку грађу што значи да су између делова гена који представљају шифру за [[протеин]], уметнути делови који не садрже шифру. Сегменти гена који садрже информацију за синтезу протеина су названи [[егзони|'''егзони''']], а некодирајући низови између њих су [[интрони|'''интрони''']]. Према томе, гени еукариота имају мозаичку грађу : део гена који носи шифру испресецан је деловима који не носе шифру.
Код [[прокариоте|прокариота]] интрони не постоје већ су њихови гени непрекинути низови
кодирајућих нуклеотида. Осим тога, код њих су сви гени присутни у једној копији, а репетитивне секвенце углавном не постоје (изузимају се бактерије које имају два хромозома).
Ред 90:
* код прокариота у малим прстенастим молекулима ДНК названим [[плазмид]]и;
* код еукариота у ћелијским органелама:
** [[
** [[
==Литература==
| |||