Википедија

Географија Босне и Херцеговине — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
[[Слика:Bosnia and Herzegovina topographic map-sr.svg|240px|мини]]
[[Слика:Bk-map.png|д|мини|240п|Карта Босне и Херцеговине]]
[[Босна и Херцеговина]] је смештена на југоистоку [[Европа|Европе]], у западном делу [[БалканБалканско полуострво|Балкана]]а. Укупна површина земље је 51.129 -{km}-². Граничи 932 -{km}- с [[Хрватска|Хрватском]] на северу, северозападу и југу, 312 -{km}- са [[Србија|Србијом]] на истоку и североистоку, и 215 -{km}- са [[Црна Гора|Црном Гором]] на истоку и југоистоку. На југу Босне и Херцеговине, општина [[Општина Неум|Неум]] излази на [[Јадранско море|Јадранско море]] у дужини од 20 -{km}-. Границе Босне и Херцеговине у главном чине реке [[Дрина]], [[Сава (река)|Сава]], и [[Уна]].
 
Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 -{km²}-) и мањег хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на [[Херцеговина|Херцеговину]], са том разликом да је реч о различитим карактерима тла.
 
На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје [[Посавина|Посавине]], односне даље претвара у [[Панонска низија|Панонску низију]]. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између [[Неум|Неума]] и полуострва [[Клек (полуострво)|Клек]] избија и на [[Јадранско море]]. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река ([[Уна]], [[Врбас (рекаријека)|Врбас]], [[Босна (река)|Босна]], [[Дрина]]), од југа ка северу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] од севера ка југу.
 
13,60 % површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2,96 % земље се употребљава за [[Пољопривреда|пољопривреду]], док 83,44 % земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су [[угаљ]], [[гвожђе|железо]], [[боксит]], [[манган]], [[дрво]], [[бакар]], [[хром|хром]], [[цинк|цинк]], и [[хидропотенцијал]]. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина [[Маглић (планина)|Маглић]] (2.386 -{m}-), док најнижи део земље је поред мора. Ретки [[земљотрес]]и су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење [[шума]].
[[Клима]] Босне и Херцеговине је [[Умерно континентална клима|умерено континентална]] са топлим [[лето|летима]] и хладним [[зима]]ма. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна лета и дуге жестоке зиме. Приморје земље има благе кишовите зиме.
Ред 15:
==Највеће планине==
{{Главни чланак|Списак планина у Босни и Херцеговини}}
*[[Маглић (планина у БиХ)|Маглић]] 2.386-{m}-
*[[Волујак]] 2.336-{m}-
*[[Чврсница]] 2.222-{m}-
Ред 34:
*[[Требишњица]] - 96-{km}-
*[[Уна]] - 214-{km}-
*[[река Босна (река)|Босна]] - 271-{km}-
*[[Река Сана (ријека)|Сана]] - 140-{km}-
*[[Врбас (рекаријека)|Врбас]] - 240-{km}-
*[[Усора (река)|Усора]] - 77-{km}-
*[[Врбања (ријека)|Врбања]] - 70-{km}-
Ред 42:
*[[Спреча]] - 112-{km}-
*[[Укрина]] - 53-{km}-
*[[Криваја (рекапритока у Босни и ХерцеговиниБосне)|Криваја]] - 65-{km}-
*[[Јања (рекаријека)|Јања]] - 53-{km}-
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Географија_Босне_и_Херцеговине”