Географија Финске — разлика између измена

Због утицаја околних водених површина, клима је значајно мање екстремна него што се очекује. Просечна јулска температура на обали је 16° [[ЦелзијусСтепен целзијуса|C]], а у фебруару -9° C. Количина падавина (снег, киша) је 460 -{mm}- на северу и 710 на југу. Слаб снег покрива земљу 4 до 5 месеци годишње на југу и 7 месеци на северу. Хелсинки има просечну температуру најхладнијег месеца -6,3° C, а [[Оулу]] на северу -0,3° C, док је просечна јулска температура у Хелсинкију 16,5° C, а у Оулу 15,5° C. Крајњи север је још хладнији. Јануарска температура у [[Лапонија|Лапонији]] је -15° C.

За Финску се каже да је „амфибијска земља“, земља воде и копна. Различити су подаци о броју језера у Финској, али је вероватан податак да их има око 60.000. Реке су већином отоке појединих језера, а највећа је [[Вуоксен]], са чувеним водопадом Иматром, отока је највећег финског језера Сајма (1.800 -{m²}-), а притока је [[Ладога|језера Ладоге]]. [[Сајма|Језеро Сајма]] је [[1968]]. године спојено пловидбеним каналом са Финским заливом, а са друге стране повезано је са градом Виборгом (Русија), каналом дугим 60 -{km}-. Сајма представља читав систем језера. Друга важна језера су Пајене, Кали, Ори и Кајгеле на југу, и језеро Инара на северу. Инара је северније од поларног круга, на 69° СГШ. Са максималном дубином од 60 -{m}-. По неким подацима на језеру има 3.000 острва, а површина акваторије без острва је 1.000 -{m²}- (готово три пута је пространије од [[Охридско језеро|Охридског језера]], дугачко је 80 -{km}-, а широко 40 -{km}-).

Богата земља прекривена шумама је највреднији ресурс Финске. [[Панчићева оморика|Оморика]], [[бор (вишезначна одредница)|бор]], [[сребрена бреза]] су доминирајуће дрвеће. Једини природни ресурси земље су [дрво], [тресет], топлокрзне животиње [[хидроенергија]] и [[рибе|риба]].