Никола Алтомановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 28:
== Порекло ==
Никола Алтомановић се родио [[1348]]. године и био је [[син]] [[Велики жупан|великог жупана]] [[Алтоман Војиновић|Алтомана Војиновића]] ([[1347]] — [[1359]]) и [[Ратослава Младеновић|Ратославе Младеновић]], који су се венчали у касну јесен
== Рана младост и долазак на власт ==
Ред 34:
Велики жупан Алтоман је владао [[Захумље|Хумом]], али је после његове смрти [[1359]]. године његову област преузео његов брат [[кнез]] [[Vojislav Vojinović|Војислав]] (око 1355—1363) који је том приликом практично протерао једанаестогодишњег Николу и његову мајку са њихових поседа одредивши им врло малу област за управу. Војислав је током година распада српског царства постао најмоћнији обласни господар у тзв. ''Рашкој земљи'' насупрот [[Мрњавчевићи]]ма у новоосвојеним крајевима (простори данашњих република [[Албанија|Албаније]], [[Грчка|Грчке]], [[Република Македонија|Македоније]] и [[Бугарска|Бугарске]]). Међутим његова изненадна смрт [[25. октобар|25.10.]] [[1363]]. године, оставља те простране крајеве на управу његовој удовици [[Гојислава|Гојислави]] и двојици малолетних синова [[Добровој Војислављевић Војиновић|Добровоју]] и [[Стефан Војислављевић Војиновић|Стефану]]{{sfn|Динић|1932|pp=4}}.
Већ око [[1366]]. или [[1367]]. године он је полагано преузео контролу над облашћу око Рудника{{sfn|Динић|1932|pp=8}} односно [[север]]ним деловима области његовог стрица повезујући се са локалним господарима који су формално признавали власт кнегиње Гојиславе и почиње отворено да наступа против кнегиње. Иако је био изузетно млад, он је активно са [[мач]]ем у руци узео учешћа у борбама са локалним господарима који су и даље признавали кнегињу, због чега је створио репутацију јаког [[ратник]]а и способног [[Војсковођа|војсковође]]. Последња фаза сукоба између Николе и кнегиње на простору око [[Требиње|Требиња]] и у Хуму одиграла се у периоду од [[јесен]]и
* [[Рудник (планина)|Рудник]]
* [[Подриње (регија)|Подриње]]
Ред 85:
Међутим ове притужбе нису уродиле плодом, али је зато стварање савеза Балшића и Мрњавчевића имало ефекта, јер је током маја у Дубровник пристигао Николин [[кефалија]] [[Обрад Зорка]] са циљем да постигне мир са републиком. Преговори су пропали, јер као што је Никола њима покушао да добије на времену, тако и Дубровчани нису желели да пропусте прилику да га се реше, сада када су се Балшићи и Мрњавчевићи покренули у рат.
Почетком [[Лето|лета]] отпочели су покрети Вукашинових снага од [[Скопље|Скопља]] ка [[Призрен]]у и ка [[Скадар|Скадру]] где су требале да се повежу са Балшићима, после чега би их Дубровчани на бродовима пребацили у Николине земље. Сами Дубровчани су одбили да учествују у војним акцијама, иако су били главни иницијатори савеза, али су се зато тајно договорили са Балшићима да их евакуишу, уколико Алтомановић победи њихове снаге. Он је своје трупе сакупио код [[Оногошт]]а и спремао се да се упусти у борбу, али до ње није дошло пошто су Вукашину стигли гласници његовог брата [[деспот]]а [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеша]] са захтевом да му помогне у борби против [[Османлије|Османлија]]. Вукашин је после тога повукао своје снаге и они су [[26. септембар|26.09.]]
=== Састанак са кнезом Лазаром ===
Ред 114:
* Бан Твртко је преузео горње и средње [[Подриње]] и доње [[Полимље]]
* Вук Бранковић [[Косово и Метохија|Косово]]
Балшићи су такође искористили Алтомановићев пад и за себе узели
Никола био је заробљен и предат Стефану Мусићу, рођаку кнеза Лазара, на чување. Годину дана касније, 1374. Мусић га је ослепео уз прећутни пристанак кнеза Лазара. Према легенди он се после тога склонио у један [[манастир]] у земљи [[Ђурађ I Балшић|Ђурђа I Балшића]] ([[1362]] — [[1378]]), у коме је и умро [[1374]]. године.
| |||