Пуританизам — разлика између измена

214 бајтова уклоњено ,  пре 6 година
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене)
Пуританци су били вјерски реформаторски покрет унутар [[Енглеска|енглеских]] [[Протестантизам|протестаната]] крајем 16. и у 17. вијеку, који је тражио да се [[Црква Енглеске|енглеска црква]] очисти од остатака [[Католичка црква|католичког]] [[Папа|папизма]], за ког су пуританци тврдили да се задржао након вјерског компромиса постигнутог на самом почетку владавине [[краљ]]ице [[Елизабета I Тјудор|Елизабета -{I}-]]. <ref name=brit/>
 
Пуританци су постали нарочито запажени у 17. вијеку због своје [[морал]]неморалне и вјерске горљивости, која је прожимала њихов цјелокупни живот, они су тражили црквене реформе, како би њихов стил живота, постао узор за цијелу нацију. Њихови напори да то остваре у [[Енглеска|Енглеској]] придонијели су избијању [[Енглески грађански рат|енглеског грађанског рата]], али и до оснивања првих [[колонија]] у [[Северна Америка|Сјеверној Америци]] као радних модела пуританског начина живота. <ref name=brit/>
 
== Учење и карактеристике==
 
== Историја ==
Краљ [[Хенри VIII Тјудор|Хенри -{VIII}-]] одвојио је [[Црква Енглеске|енглеску цркву]] од [[Католичка црква|Католичке цркве]] [[1534]]., па се [[Протестантизам|протестантизам]] брзо ширио за владавине [[Едвард VI Тјудор|Едварда -{VI}-]] (владао [[1547]] - [[1553]]). Током владавине краљице [[Мери I Тјудор|Мери -{I}-]] ([[1553]] -[[1558]]), Енглеска се вратила у крило католичке цркве, па су бројни протестанти били присиљени на прогонство. Многи од прогнаника побјегли су [[Женева|Женеву]], гдје је [[Жан Калвин]] понудио модел узорне црквене организације. ''Пуританци'' су као и сви [[Протестантизам|протестанати]] одушевљено дочекали избор [[Елизабета I Тјудор|Елизабете -{I}-]] [[1558]], али су их њени први потези након поновног озакоњења протестантизма разочарали, јер су они били за већу реформу, али то нису били у стању провести у врховном вијећу тадашње енглеске цркве. <ref name=brit/>
 
Већи дио пуританаца је средином 16. вијека желио провести реформу цркве у Енглеској, преко [[парламент]]а, и уз његову подршку - њих су звали '''презвитеријаци'''. Мањи дио, разочаран спорим током ствари, одлучио се за радикалнији пут реформи без чекања осталих. Њих су назвали - '''сепаратисти''', они су одбацили државну цркву и оснивали добровољне цркве на темељу савеза с богом и међу собом. Обје скупине, нарочито сепаратисте, потиснула је друштвена елита оног времена. Како нису добили прилику да проведу реформу у самој цркви, енглески пуританци окренули су се проповиједању, писању памфлета и разним експериментима у исказивању своје вјере, али и посебно моралном понашању, како индивидуалном, тако и својих организација. Свој брзи раст, дуговали су бројним спонзорима из високих аристократских кругова и парламента, али и због великог броја [[професор]]а теологије који су прихватили њихово учење на [[факултет]]има [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорда]] и [[Универзитет у Кембриџу|Кембриџа]]. <ref name=brit/>
 
Пуританска надања су порасла кад је [[Калвинизам|калвиниста]] [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс -{I}-]] наслиједио [[Елизабета I Тјудор|Елизабету -{I}-]] [[1603]]. Али их је он убрзо разочарао кад је на састанку у [[Палата Хемптон Корт|Хемптон Корту]] [[1604]]., одбио њихове приговоре о потреби реформе црквене организације изјавивши '''без бискупа, нема краља'''. Па су пуританци и надаље остали грађани другог реда, неки су изгубили своје положаје, други су их једва успјели задржати, а неки који се нису могли помирити са компромисом, побјегли су из Енглеске. Притисак на њих да се помире са стањем какво је, порастао је за владавине [[Чарлс I Стјуарт|Чарлса -{I}-]] ([[1625]] -[[1649]]) и његовог [[надбискуп]]а Вилијама Лауда. Ипак се и у тим отежаним условима пуританизам наставио ширити, а кад је избио [[Енглески грађански рат|енглески грађански рат]] између [[парламент]]апарламента и Чарлса -{I}-, пуританци су искористили да апел на [[парламент]] и [[народ]] и позив на обнову заједништва с [[бог]]ом. [[Парламент]] је на своје засједање о том питању, позвао и вијеће [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]] ради консултација, али је оно било толико разједињено, да није успјело понудити никакав модел за реформу црквене организације. У међувремену се нова војска, која је поразила краљеве снаге, бојала да би црквено вијеће и парламент могли склопити компромис са краљем Чарлсом -{I}- да затру пуританце, па су преузели власт и предали је свом лидеру [[Оливер Кромвел|Оливеру Кромвелу]]. За вријеме његове краткотрајне владавине, владала је вјерска толеранција која је ишла у прилог пуританцима, па се појавио велик број радикалних пуританских покрета; Левелери, Дигери (или прави Левелери), Покрет петог краљевства и [[Квекери]] (они су једини успјели стећи неки значај). <ref name=brit/>
 
Након [[Оливер Кромвел|Кромвелове]] смрти [[1658]]., конзервативни пуританци подржали су рестаурацију [[краљ]]а [[Чарлс II Стјуарт|Чарлса -{II}-]] и његов модификовани модел вјерске политике. Али им то није помогло, јер су их слиједбеници надбискупа Лауда, успјели потпуно потиснути, па су након тог рестаурирали стару строгу црквену хијерахију [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]]. Након тог су енглески пуританци ушли у раздобље познато као - Велики прогон. Пуританци су накрају неуспјешно покушали остварити свој идеал свеобухватне цркве за вријеме Славне револуције (свргавање Чарлса -{II}-). Након тога је Енглеска [[1689]]. усвојила Закон о вјерској толеранцији, који је потврдио статус [[Црква Енглеске|Англиканске цркве]] као државне, али је толерисао и друге вјерске заједнице. <ref name=brit/>
 
== Пуританци у Америци==
Пуритански идеал остваривања светог заједништва, покушао је провести у дјело у [[Колонија Вирџинија|Вирџинији]] [[Томас Дејл|Томас Дејл]], али је то највише успјело колонијама у [[Нова Енглеска|Новој Енглеској]]. Оргинална црквена организација [[Колонија Масачусетски залив|Масачусетског залива]] била је средњи пут између презвитеријанизма и сепаратизма, па су због тога [[1648]]. четири новоенглеске пуританске колоније усвојиле заједничку платформу у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]], формирајући конгрегацију као облик црквене власти. <ref name=brit/>
 
Новоенглески пуританци обликовали су своју грађанску заједницу у оквиру цркве, на челу са црквеним вијећем, у ком су само изабрани чланови могли гласати и бити изабрани на неку од водећих функција у заједници. То је постао проблем већ у другој генерацији колониста, па су они усвојили нова правила, која су омогућавала крштеним, моралним и правовјерним члановима да додјељују привилегије црквеног чланства.
363.220

измена