Гандалф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 95.155.14.129 (разговор) на последњу измену корисника 195.178.37.106 |
Нема описа измене |
||
Ред 38:
Како у својој књизи наводи Толкинов биограф [[Хамфри Карпентер]], инспирацију за лик Гандалфа Толкин је нашао на једној разгледници коју је купио на свом путовању по Швајцарској 1911. године. На њој је била приказана репродукција слике [[Јозефа Мадленер]]а, [[Горски дух (слика Јозефа Мадленера)|Горски дух]] (нем. Der Berggeist). Слика приказује старца са дугачком белом брадом, широким шеширом и огртачем који седи у шуми у друштву беле [[јелен|кошуте]] која му њушком додирује длан. Међутим, уметникова ћерка је у једном интервјуу изјавила како је њен отац ту слику створио средином или крајем 1920-их, тако да се не може са сигурношћу утврдити када је Толкин набавио разгледницу. Мадлендер је насликао Горског духа по немачким легендама. Толкин је разгледницу чувао годинама, а на папиру у коме је била умотана написао је „Гандалфови корени“. Осим што су Гандалф и Горски дух физички један налик другоме, могу се повезати и чињеницом да су обојица узвишена бића чије је порекло ван стварнога света. Такође, Гандалфов коњ [[Сенко]] је бео попут кошуте на слици.
Толкин је почео да пише свој роман Хобит почетком 1930-их година. Створен је лик чаробњака, који се на почетку звао Бладортин, док је Гандалф било име вође патуљака. Тек кад је радња већ увелико узнапредовала, патуљак је преименован у [[Торин Храстоштит|Торина]], а чаробњак је назван Гандалф. Име је преузето из збирке старонордијских поема, [[Старија еда]] (Elder Edda). Оно је у тој збирци припадало једном од патуљака, чиме се може објаснити зашто је у почетку било намењено Торину. Међутим, реч Гандалф на старонордијском језику састоји се из два корена, gandr-, у значењу штап, поготово чаробни и alf-, у значењу вилењак. Буквалан превод би био вилењак са (чаробним) штапом, тј.
== Биографија лика ==
| |||