Hitna medicinska pomoć — разлика између измена

1.513 бајтова додато ,  пре 5 година
 
Prvi evropski grad koji je dobio organizovanu zdravstvenu ustanovu za hitne slučajeve – „Stanicu za spasavanje utopljenika“ osnovanu 1762., bio je Hamburg. Godine 1781. u Beču je osnovano „Bečko društvo za spasavanje“. Ove dve ustanove smatraju se prvim organizovanim stanicama za hitnu medicinsku pomoć.
 
Za prve začetke organizovane hitne medicinske pomoći imali su u 18. veku hirurzi [[Dominik Lare]] i [[Fransoa Persi]]. Za razliku od dotadašnjih hirurga koji su se bavili isključivo lečenjem rana, ''(dok je na bojnom polju umiralo na stotine ranjenika zbog brojnih organizacionih problema sanietske službe)'' Dominik Lare i njegov kolega [[Fransoa Persi]] pored lečenja ranjenika, rešavali su i organizaciona pitanja hirurške pomoći na bojnom polju, pre svega načine i oblike ''„hitne medicinske pomoći“''.
 
„Izraz ''hitna pomoć'' evoluirao je kroz vekove. Iako je primena vagona i kola, kao sredstva za prevoz bolesne, zabeležena u istoriji medicine još [[900.]], termin ''hitna pomoć'' nije bio primenjivan sve do njegovog uvođenja od strane kraljice Španije u 15. veku. Kako se, ovaj termin u tom periodu više odnosio na poljske bolnice i šatore za ranjene, a ne na sredstva za prevoz ranjenika sa bojnog polja, tek u vreme Dominika Larea ''hitn pomoć'' dobila je noovo značenje i odnosila se na ''primenu posebno opremljenaih prevoznih sredstava za prevoz bolesnih ili ranjenika najčešće u bolnicu.''...<ref>-{Flexner SB, Ed in Chief. The Random House Dictionary of the English Language. 2d ed. New York: Exposition Press; 1978, pp 13-15.}-</ref> <ref>-{Longmore T. ''Rasprava o prijevozu bolesnih i ranjenih vojnika''. London, Her Majesty's stacionarnih Office, 1868, p 26.}-</ref><ref>-{ET Marten, ''Moderna ambulanta iza ruda''. Moderna bolnica. XLII 1934 (2): 43.}-</ref>
Osnivačem i ocem organizovane hitne medicinske pomoći posle masovnih ranjavanja može se smatrati Henry Dunant, koji je posle bitke kod Sollferina, 1859. godine, zapanjen patnjama ranjenika na koje niko nije obraćao pažnju započeo njihovo zbrinjavanje, i tako osnovao upravo ono što danas nazivamo organizovanom hitnom medicinskom ili prvom pomoći.