Hitna medicinska pomoć — разлика између измена

→‎Istorijat: unos slika
(→‎Istorijat: unos slika)
Prvi evropski grad koji je dobio organizovanu zdravstvenu ustanovu za hitne slučajeve – „Stanicu za spasavanje utopljenika“ osnovanu 1762., bio je Hamburg. Godine 1781. u Beču je osnovano „Bečko društvo za spasavanje“. Ove dve ustanove smatraju se prvim organizovanim stanicama za hitnu medicinsku pomoć.
 
Za prve začetke organizovane hitne medicinske pomoći velika zaslugu imali su u 18. veku hirurzi [[Dominik Lare]] i [[Fransoa Persi]]. Za razliku od dotadašnjih hirurga koji su se bavili isključivo lečenjem rana, ''(dok je na bojnom polju umiralo na stotine ranjenika zbog brojnih organizacionih problema sanietske službe)'' Dominik Lare i njegov kolega [[Fransoa Persi]] pored lečenja ranjenika, rešavali su i organizaciona pitanja hirurške pomoći na bojnom polju, pre svega načine i oblike ''„hitne medicinske pomoći“''.
{{double image|center|Lareova ambulantna kola.JPG|280|Persijeva ambulantna kola (wurst).JPG|300|<center>[[Dominik Lare|Lareova]] mobilna-„leteća ambulanta“ ''-{„(ambulances volantes“)}-'' iz [[1794]] <small>(''levo'')</small> i [[Fransoa Persi|Persijeva]] ambulantna kola poznati pod nazivom kobasica (nem.„wurst“) iz [[1799]]. ''<small>(desno)</small>'' kojima su dva eminentna hirurga Napoleonove vojske, [[Dominik Lare]] i [[Fransoa Persi]] zbrinjavali i evakuisali ranjenike sa bojišta u ratovima s kraja [[18. vek]]a i početkom [[19. vek]]a.<center>}}
 
„Izraz ''hitna pomoć'' evoluirao je kroz vekove. Iako je primena vagona i kola, kao sredstva za prevoz bolesne, zabeležena u istoriji medicine još [[900.]], termin ''hitna pomoć'' nije bio primenjivan sve do njegovog uvođenja od strane kraljice Španije u 15. veku. Kako se, ovaj termin u tom periodu više odnosio na poljske bolnice i šatore za ranjene, a ne na sredstva za prevoz ranjenika sa bojnog polja, tek u vreme Dominika Larea ''hitn pomoć'' dobila je noovo značenje i odnosila se na ''primenu posebno opremljenaih prevoznih sredstava za prevoz bolesnih ili ranjenika najčešće u bolnicu.''...<ref>-{Flexner SB, Ed in Chief. The Random House Dictionary of the English Language. 2d ed. New York: Exposition Press; 1978, pp 13-15.}-</ref> <ref>-{Longmore T. ''Rasprava o prijevozu bolesnih i ranjenih vojnika''. London, Her Majesty's stacionarnih Office, 1868, p 26.}-</ref><ref>-{ET Marten, ''Moderna ambulanta iza ruda''. Moderna bolnica. XLII 1934 (2): 43.}-</ref>