Геометрија молекула — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Експерименталне методе ==
[[Датотека:Модел метана.png|100п|left|Модел метана]]
Чак и најбољи електронски [[микроскоп]]и нису у стању да покажу изглед молекула већ само обрисе и то само огромних молекула као што су [[протеинипротеин]]и. Ипак постоје методе помоћу којих се може одредити тј. предвидети геометрија [[молекул]]а само уз помоћ структурне формуле. Најједноставнија метода за предвиђање просторног облика хемијских једињења јесте она која користи правило о '''одбијању валентних [[електронски пар|електронских парова]]'''. По овој методи распоред електронских парова у највишем [[електронски ниво|електронском нивоу]] око централног [[атом]]а одређује просторни облик молекула. [[Електрон]]и су негативно наелектрисане честице, што узрокује распоред у коме су они најудаљенији један од другог. Кад растојање буде највеће, одбијање ће бити најмање, те ће молекул бити најстабилнији. Распоред валентних електронских парова зависи од њиховог броја. Npr. код [[метан]]а (-{CH}-<sub>4</sub>) четри електронска пара најмање ће се одбијати ако се налазе на ивицама правилног тетраедра.
 
Код једињења са 3 електронска пара (нпр. -{BF}-<sub>3</sub>) молекул је најстабилнији када се парови налазе под угловима од 120°; распоред је у једној равни. Ако је централни атом окружен великим бројем валентних електронских парова молекул може да има веома различите облике. Разматрање просторног распореда атома у молекулу је веома комплексан део [[Хемија|хемије]] и њиме се бави засебна дисциплина - [[стереохемија]]. Динамичка стереохемија податке добијене о просторном распореду користи за предвиђање понашања тих молекула у [[Хемијска реакција|хемијским реакцијама]], што је од посебног значаја за органске реакције у органзму које су веома стереоспецифичне.
 
Молекуларна геометрија може бити одређена разним [[спектроскопија|спектроскопским]] и [[дифракција|дифракционим]] методима. [[Infracrvena spektroskopija|-{IR}-]], [[Rotaciona spektroskopija|микроталасна]] и [[Раманова спектроскопија]] могу да произведу информације о молекулској геометрији из детаља детектованих вибрационих и ротационих апсорбанци. [[Кристалографија]], [[неутронска дифракција]] и [[електронска дифракција]] могу да произведу молекуларну структуру кристала на бази растојања између језгра и концентрације електронске густине. [[Гасна електронска дифракција]] се може користити за мале молекуле у гасној фази. [[Нуклеарна магнетна резонанција|НМР]] и [[Forsterov rezonantni energijski transfer|-{FRET}-]] методи се могу користити за одређивање комплементарних информација као што су релативна растојања,<ref>-{[http://dwb.unl.edu/Teacher/NSF/C08/C08Links/pps99.cryst.bbk.ac.uk/projects/gmocz/fret.htm FRET description]}-</ref><ref>{{cite journal| last1=Hillisch| doi=10.1016/S0959-440X(00)00190-1| first1=A| last2=Lorenz| first2=M| last3=Diekmann| first3=S |title=Recent advances in FRET: distance determination in protein–DNA complexes| pmid=11297928 | journal=Current Opinion in Structural Biology| year=2001| volume=11|issue=2 | pages=201-207}}</ref><ref>-{[http://www.fretimaging.org/mcnamaraintro.html FRET imaging introduction]}-</ref> диедрални углови,<ref>-{[http://www.jonathanpmiller.com/Karplus.html obtaining dihedral angles from <sup>3</sup>J coupling constants]}-</ref><ref>-{[http://www.spectroscopynow.com/FCKeditor/UserFiles/File/specNOW/HTML%20files/General_Karplus_Calculator.htm Another Javascript-like NMR coupling constant to dihedral]}-</ref> углови веза, и повезаност. Ниже температуре су подесније за одређивање молекуларне геометрије, јер су вишим температурама оне средње вредности доступних геометрија. Већи молекули се често јављају у више стабилних геометрија ([[конформациони изомеризам]]) са сличним енергетским нивоима на површини потенцијалне енергије. Геометрије се исто тако могу израчунати користећи [[ab initio kvantum hemijski metod|-{ab initio}- квантум хемијски методе]] до високе прецизности. Молекуларна геометрија може да се буде различита у чврстој, течној, и гасовитој фази.
 
== Изомери ==
256.125

измена