Епископ будимски Георгије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Доктори наука; додана категорија Доктори теологије пом…
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 10:
| датум_смрти = [[1951]].
| место_смрти = [[Будимпешта]]
| држава_смрти = [[Народна Република Мађарска|НР Мађарска]]
| сахрањен =
| звање =
Ред 28:
Георгије Зубковић је рођен у угледној српској породици [[23. април]]а [[1878]]. године у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Његов отац Арсен Зубковић био је [[судија]] краљевско-угарског управног судишта, а био је и председник Црквене општине у [[Будим]]у. Георгије Зубковић је своје школовање започео у [[будим]]ској српској вероисповедној школи, а наставио је у гимназији, где је [[1898]]. матурирао.
 
[[Богословија (вишезначна одредница)|Богословски факултет]] и докторат је стекао [[1903]]. године у [[ЧерновциЧернивци|Черновицама]]. Исте године се и замонашио у [[Манастир Бездин|манастиру Бездину]]. Године [[1911]]. постаје [[архимандрит]] [[манастир]]а. У периоду између [[1903]]-[[1911]]. службовао је у [[Епархија темишварска|Епископији темишварској]].
 
За епископа [[Епархија будимска|Епархије будимске]] хиротонисан је [[18. фебруар]]а [[1913]]. године у [[Будим]]у, а следећег дана је устоличен у [[Сентандреја|Сентандреји]], наследивши престо свога претходника, епископа [[ЛукијанПатријарх Богдановићсрпски Лукијан|Лукијана Богдановића]], који је [[22. септембар|22. септембра]] [[1908]]. године изабран за [[Српски патријарх српски|српског патријарха]].
 
Георгије Зубковић је на челу [[Епархија будимска|Епархије будимске]] остао све до своје смрти [[11. април]]а [[1951]]. године.
 
Епископ Зубковић је након [[Први светски рат|Првог светског рата]] и распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]] монархије, под утицајем Владе у [[Београд]]у био присталица и заговорник „оптирања“ (добровољног исељавања) [[Срби|Срба]] из [[Мађарска|Мађарске]] у [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]]. Тако је писао писма својим верницима у којима је пропагирао да се [[Срби]] у што већем броју преселе у [[Краљевина СХСЈугославија|Краљевину СХС]]. Последица тога подухвата чак 70% [[Срби у Мађарској|мађарских Срба]] је напустило своја вековна огњишта у [[Мађарска|Мађарској]] и преселило се у матицу.
 
Друга велика неприлика са којим се суочавао током своје службе била је појава тзв. [[Мађарска православна црква|Мађарске православне цркве]], чији је циљ био да се [[Епархија будимска]] одвоји од [[Српскасрпска патријаршијаправославна црква|патријаршије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Посебно велики притисак био је током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
После завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] епископ Зубковић је живео скромно у [[Сентандреја|Сентандреји]].
 
Оставио је за собом вредну библиотеку која садржи више од 4.300 књига. Она се данас чува у [[ЕпархијскиВладичански двор|Епархијском двору]] у [[Сентандреја|Сентандреји]] и чини дагоцену колекцију [[Архив Српске православне Епархије будимске|Архива Српске православне Епархије будимске]].
 
== Литерарура ==