Геостационарна орбита — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Слика:Geostat.gif|мини|150п|Геостационарна орбита]]
'''Геостационарна орбита''' је специјални случај [[геосинхрона орбита|геосинхроне орбите]]. То је кружна [[орбита]] око [[Земља|планете Земље]] са [[инклинација|инклинацијом]] 0° (тело је изнад Земљиног [[екватор]]а) и при чему је [[орбитални период|период орбите]] тела једнак [[сидерички дан|сидеричком периоду ротације]] планете Земље. Тело на оваквој орбити за посматрача на Земљи ће стално имати исти положај на небу, тј. његове координате у [[хоризонтски координатни систем|хоризонтском координатном систему]] су константне.<ref name="eaa">„Synchronous Orbit“. У ''Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics'', Nature Publishing Group, 2001</ref>
[[Велика полуоса]] геостационарних орбита износи 42.164 -{km}- (напомена да се рачуна од центра Земље).
Ред 6:
Велики број [[вештачки сателит|вештачких сателита]], најчешће телекомуникационих и навигационих, се налази на оваквој орбити.<ref name="eaa"/>
Овакву орбиту је први предложио [[Херман Поточник]] 1929. године у свом делу -{"''Der Raketenmotor''"}-. Касније је [[Артур Ч. Кларк|Артур Кларк]], 1945. године, у свом делу -{"''Extra-Terrestrial Relays''"}- такође описао ову врсту путање око Земље. Понекад се у његову част ова врста орбита назива Кларкова орбита.
== Извори ==
| |||