Геца Кон — разлика између измена

35 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (додана категорија Ашкенази помоћу геџета HotCat)
м (Бот: исправљена преусмерења)
Од [[1902]]. године био је ожењен Бечлијком Лујзом Вајс. Имали су две ћерке: Елвиру, удату за трговца санитетским материјалом Фрању Баха, и Малвину, удату за Леополда Херцога, индустријалца из Земуна.
 
Због календара ''Ратник'', у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти [[1916|1916.]] године хапсе и интернишу Гецу Кона у једном концентрационом логору код Нежидера у [[Бургенланд|Градишћу]]. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.
 
После Првог светског рата, Геца Кон успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара [[1921]]. године изабран је за потпредседника, а [[1929|1929.]] за председника удружења. Те [[1929|1929.]] године издаје 2000. књигу.
 
Године [[1934]]. обједињује своју књижару и радњу за продају лабораторијског материјала свог зета Фрање Баха у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива ''„Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“''. Највећу издавачку продукцију остварио је у периоду између [[1930]]. и [[1940]]. године, објављујући преко 200 наслова у току једне године. [[1935]]. године, Конова књижара била је на првом месту у Београду по броју издања, међу којима су најзаступљенији били уџбеници.
Осим по великој издавачкој делатности, Геца Кон је био познат по великој новчаној подршци књижевницима и свим вреднијим културним институцијама. Велики део средстава уложио је у популарисање дела домаћих писаца кроз библиотеке "''Наша књига''", "''Златна књига''", "''Српски народ у 19. веку''", као и кроз оне везане за школску лектиру. О његовом доброчинству сведочи и књижевник [[Божидар Ковачевић]]: "''Од своје зараде он је више него ико помагао домаћу књижевност. Писцима чије књиге нису најбоље ишле давао је пристојне хонораре, као и сиромашним, да би могли несметано, ослобађајући се напорног новинарског рада, да остваре замишљена књижевна дела (...) Песнику [[Драгољуб Филиповоћ|Драгољубу Филиповићу]] за патриотску збирку "Косовски божури", Кон је неколико пута платио хонорар да би га материјално помогао јер је, стварно, живео у великој оскудици''".
 
По [[Србија под немачком окупацијом|немачкој окупацији Србије 1941]], упркос бројним упозорењима и дојавама од стране пријатеља и познаника, Геца Кон одбија да напусти Србију. [[Априлски рат - 6. април 1941.|Шестог априла]] са породицом бежи из Београда у Врњачку бању, где је убрзо ухапшен; прво бива заточен у Београду, па потом у Бечу.
 
Гецу Кона и његову породицу убио је немачки окупатор [[1941]]. године. Место Гециног страдања није познато. Претпоставља се да је стрељан у бечком затвору или при каснијем ислеђењу у Грацу. Једино је његов други зет, Леополд Херцог избегао стрељање; сви остали чланови породице: жена Лујза Вајс, ћерке Елвира и Малвина, зет Фрањо Бах, као и два унука, стрељани су код места [[Јабука (Панчево)|Јабука]] близу [[Панчево|Панчева]] у јесен [[1941]]. године. Целокупна имовина им је заплењена: куће у Добрачиној 30 и Сремској 4, два стана у улици Страхињића Бана, књижара и једна радња у Кнез Михајловој, као и плац на Дедињу (где ће после рата министар [[Јован Веселинов]] подићи вилу, у коју ће се касније уселити председник [[Слободан Милошевић]]).
Највреднији део књижног фонда пренесен је у Националну библиотеку у [[Беч]]у.
 
Издавачку кућу је [[1942]]. преузело немачко предузеће ''Југоисток'' (''-{Südost}-''), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, [[14. децембар|14. децембра]] [[1944]]. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће ''[[Просвјета|Просвета]]''.
 
Захваљујући књижном фонду од преко пет хиљада издатих наслова из свих области људског стваралаштва, Геца Кон је још увек присутан на тржишту књига.
256.125

измена