Џејмс Бредли — разлика између измена

нема резимеа измене
м (наткатегорије)
| напомене =
}}
'''Џејмс Бредли''' ({{јез-енг|James Bradley}}; март 1693 &ndash; 13. јул 1762) је био енглески [[астроном]], и био је [[Краљевски астроном]] од 1742. године, наследивши [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]]. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, [[Аберација (астрономија)|аберацији]] (1725–1728) и [[Нутација|нутацији]] (1728–1748). Ова открића су названа "најбриљантнијим и најкориснијим открићима века " од стране Жан Батиста Жосефа Деламбреа, историчара астрономије, математичког астронома и директора Париске опсерваторије, у својој историји астрономије осамнаестог века (1821),јер "овима двема Бредлијевим открићима ми приписујемо заслугу за егзактност модерне астрономије. .... Ова дупла заслуга додељује астроному заслужном за њих истакнуто место, (одмах после [[Хипарх са Родоса|Хипарха са Родоса]] и [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]]) изнад најсјајнијих астронома свих времена и свих земаља."<ref>[http://books.google.com/books?id=ps1WS1-5_dYC&pg=PA413 ''Историја астрономије осамнаестог века'', с.&nbsp;413] (Едитовано од стране Клода-Луија Матјеа, и издато од стране Башелјеа, Париз, 1827). видети и стр. xvii и 420.</ref>
 
== Биографија ==