Википедија

Петар I Павловић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 30:
Петар I Павловић је био најстарији син кнеза Павла Раденовића који је поред њега имао још једног сина:
* Радослава (1420—1441), кнез и војвода
Није познато да ли је Петар био [[Брак|ожењен]], али је извесно да није имао деце, пошто га је наследио [[брат]] и братанци.
 
== Владавина и сукоб са Сандаљем ==
 
Током [[август]]а [[1415]]. године се [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао [[сабор]] краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[23. август]]а [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]] напали [[кнез]]а [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] и тешко га ранили, а његовог сина Петра и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили и спровели у [[тврђава|утврђени]] Бобовац. Заверу су организовали сам краљ [[Остоја Котроманић|Остоја]] (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића који су се надали [[Олово (град)|Олову]] које се налазило уз њихове поседе, али се од тог плана одустало и Петру су остављени очеви поседи. Целом чину је присуствовао и посланик [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] [[Никола Гучетић]] и [[Влатко Тумурлић]]. Сам Павле је убрзо умро од последица рана које је задобио, али је зато Петар пуштен да се врати на породични посед и настави управљање њиме. Као сведок овог напада Петар је за смрт свога оца директно окривио Сандаља, чиме је целокупни [[Југоисток|југоисточни]] део [[босна и Херцеговина|данашње Босне и Херцеговине]] гурнут у рат између [[Павловићи|Павловића]] са једне и Сандаља односно [[Косаче|Косача]] са друге стране.
 
Петар помоћ у овом сукобу тражи од [[Османлије|Османлија]], обећавши им [[вазалство]] за узврат, што су они прихватили и већ на [[јесен]] 1415. године њихови одреди упадају у [[Захумље]] предвођени браћом [[Ђурађ Милорадовић|Ђурђем]] и [[Стефан Милорадовић|Стефаном]] [[Милорадовићи|Милорадовићем]]. Уз помоћ Османлија Петар је до [[1417]]. године овладао целокупним [[Конавли|Конављем]] које је до тада било подељено између Павловића и Косача. Да би утврдио свој посед у приморју он је са Дубровчанима уговорио подизање [[Цистерна|цистерне]] за [[Вода|воду]] у [[Тврђава|тврђави]] [[Соко Град (конављански)|Сокол]] која је била најзначајнија утврда у Конављу.
Ред 40:
Притисак Павловића на Сандаља и оне који су га подржавали био је толики да је сам краљ Остоја морао да тајно [[ноћ]]у побегне са сабора властеле Краљевине Босне да га не би снашло исто оно што је он организовао Павлу Раденовићу пар година раније. Последица овога и Сандаљеве наизглед безизлазне ситуације, била је и Остојина одлука да приђе Павловићима и да буде један од оних који ће се окористити пропашћу Косача, али без претераног успеха јер он већ [[1418]]. године умро. Његов син и наследник [[Стефан Остојић]] (1418—1421) је наставио непријатељску политику према Сандаљу, али без видљивог успеха. Међутим и сам сукоб се делимично смирио јер је Сандаљу у помоћ притекао [[син]] његове друге [[Супруга|жене]] [[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелене]] из првог брака [[Балша III Балшић]] ([[1403]] — 1421), а и Сандаљ је схватио да је једина сила која доноси превагу у сукобима само снага Османлија, тако да је и он постао њихов вазал, највероватније средином 1418. године пошто се у јесен исте године помиње као несумњиви господар својих земаља.
 
Пресудни догађај у овој фази сукоба Сандаља и Петра, највероватније је била Хранићева одлука да прода [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]] његов део Конавља. Он је [[27. јун]]а [[1419]]. године продао свој део за 30.000 [[Дубровачки перпер|перпер]]а, док је Петар одбио да републици [[Свети Влах|светог Влаха]] прода свој део. Највероватније уз помоћ тих средстава Сандаљ успева да покрене Османлије и они почетком [[1420]]. године поново упадају у краљевину Босну, али овога пута су њихови напади усмерени протв Павловића. Током тих борби крајем марта исте године, у једном сукобу са њима гине сам Петар, а вођство над Павловићима и војводску титулу преузима његов млађи брат кнез Радослав.
 
Највећа последица овог жестоког сукоба који је деловао да се може окончати само потпуним уништењем једних или других било је директно укључивање Османлија у њега, прво на страни Павловића, а потом и на Сандаљевој страни, иако су они ''-{[[de facto]]}-'' радили искључиво за себе и постепено освајали делове Краљевине Босне. Сам сукоб се временом смирио, тако да су обе породице практично нестале са [[Османлијско освајање Босне и Херцеговине|османлијским освајањем Босне и Херцеговине]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Петар_I_Павловић”