Википедија

Бедуини — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 53:
 
=== Бедуини у 20. веку ===
Педесетих и шездесетих година 20. века велики број Бедуина из средњозападне [[Азија|Азије]] је почео да напушта номадски начин живота како би се населили у градовима средњозападне [[Азија|Азије]], посебно због смањења насељивих површина и повећања популације. На пример, у [[Сирија|Сирији]] је бедуински начин живота окончан због велике суше која је трајала од 1958. до 1961. године, која је приморала многе Бедуине да напусте сточарство и почну да се баве стандардним пословима.<ref>Laura Etheredge, Syria, Lebanon and Jordan, page 12.</ref><ref>Marina Leybourne, Ronald Jaubert, Richard N. Tutwiler, Changes in Migration and Feeding Patterns Among Semi-nomadic pastoralists in Northern Syria</ref>Нешто слично томе догодило се због прописа владе у [[Египат|Египту]], [[Израел]]у, [[Јордан]]у, [[Тунис]]у и [[Ирак]]у, због производње нафте у арапским земљама [[Персијски залив|Персијског залива]] и у [[Либија|Либији]] као и због жеље за побољшањем животног стандарда која је наводила Бедуине на одлуку да постану становници одређене националности него да остану номадски сточари без државе.
 
Владине мере кое су притискале Бедуине у неким случајевима су доношене због успостављања друштвених институција (образовање, здравствена нега, примењивање закона итд.) али су у другим случајевима биле базиране на жељи да се заузме земља која је традиционално припадала Бедуинима. Током претходних година, Бедуини су усвојили праксу узгајања белих голубица,<ref>Bedouin hospitality & the beauty of the White Desert</ref> док су други оживели традиционални обичај узгајања соколова.<ref>Falconry</ref>
Ред 67:
Према исламској традицији, пророк [[Мухамед]] је успео да скоро све Бедуине преведе у [[ислам]] пре него што је умро. Бедуински ратници су представљали језгро муслиманске војске која је напала територије [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[северна Африка|северне Африке]] у 7. веку.
 
Постоји велики број других бедуинских племена која обитавају на подручју [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]]. Нека од њих су племена Салуба, Шамар ел- Мурах, Кара, Махра, Харасис, Давсир, Харб, Субаје, Утајба, Кахтан и Јам. У [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и суседним пустињама постоји око 100 великих племена од по 1000 и више чланова. Нека племена броје и до 20.000 хиљада чланова, а неколико највећих имају и по 100.000 чланова. Анзах је највећи племенски савез на северу арабијског полуострва. У оквиру тог савеза највеће племе је Рвала које има више од 75 000 чланова и креће су између области Сиријске пустиње, [[Јордан]]а и северног дела [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]].
Бедуини су у Саудијској арабији представљали већинску популацију током прве половине 20. века, али се ипак услед промене нашина живота њихов број драматично смањио.
 
=== Бедуини у Сирији ===
 
Иако је [[Источна пустиња|Арапска пустиња]] била домовина Бедуина, неке групе су се преселиле на север. [[Сирија]] је била једна од од првих површина коју су населили Бедуини а да је била ван [[Источна пустиња|Арабијске пустиње]].<ref>Arab, Najdi Bedouin of Syria</ref> Данас у [[Сирија|Сирији]] постоји око милион Бедуина који живе од узгајања оваца и коза.<ref>The Bedouin Arab of Syria</ref> Највеће бедуинско племе у [[Сирија|Сирији]] се зове Рувалах. Још једно велико племе јесте Анизах, које је највећим делом стигло са [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] у 18. веку.<ref>Johann Buessow, Bedouin Syria: ‘Anaza groups between empire and nation state, 1800-1960</ref>
 
Бедуини су се бавили сточарством све до касних педесетих година 20. века када је та пракса прекинута због велике суше која је трајала од 1958. до 1961 и због тога су Бедуини били приморани да престану да се баве сточарством и да пређу на стандардне послове.<ref>Indigenous people. Bedouin</ref> Још један фактор који је битно утицао на Бедуине јесте званично укидање правног статуса бедуинских племена у сиријском закону који се догодио упоредо са покушајима владајућег режима [[Баас]] партије да истреби трибализам. Предности обичајног права у односу на државни закон су неформално призната и држава их толерише како би се избегло тестирање примене државног закона на племенским територијама.<ref>Dawn Chatty, The Bedouin in Contemporary Syria: The Persistence of Tribal Authority and Control</ref> Године 1982. породица ел- Асад се обратила племенским вођама Бедуина за помоћ током устанка [[Муслиманска браћа|Муслиманске браће]] против владе [[Хафиз ел Асад|ел- Асада]] и [[Масакр у Хами|масакра у Хами]]. Одлука бедуинских шеихова да подрже [[Хафиз ел Асад|Хафиза ел- Асада]] довела је до промене става владе која је дозволила бедуинским вођама да учествују и баве се развојним реформама подржавајући тиме њихов статус, обичаје и лидерство.
Ред 82:
Бедуини у [[Египат|Египту]] углавном бораве на [[Синајско полуострво|Синајском полуострву]] и у предграђу [[Каиро|Каира]].<ref name="autogenerated1">Tamim Elyan, Metropolitan Bedouins: Tarabin tribe living in Cairo between urbanization and Bedouin traditions, Daily News Egypt</ref> Последњих неколико деценија су биле тешке за традиционалну бедуинску културу због промена околине и оснивања нових градова на обали [[Црвено море|Црвеног мора]], као што је на пример [[Шарм ел Шеик|Шарм ел- Шеих]]. Бедуини у Египту се суочавају са низом изазова: урушавање традиционалних вредности, незапосленост и разни проблеми око земљишних поседа итд. Са урбанизацијом и појавом нових могућности за образовање, Бедуини су почели да ступају у брачне заједнице са члановима ван своје заједница, што је некад била неприхватљива појава.
 
Бедуини који живе на [[Синајско полуострво|Синајском полуострву]] нису имали велике користи од запослења у почетним етапама грађевинског процеса јер су зараде биле мале, а уместо њих довођена је радна снага из [[Египат|Египта]] и [[Судан]]а. Када је туризам почео да цвета, Бедуини су одлучили да се пребаце на сектор услуга и постали таксисти, туристички водичи или кафе менаџери. Међутим, конкуренција је велика и многи синајски Бедуини су незапослени. Пошто нема много могућности за запошљавање, Бедуини из племена Тарабин, као и Бедуини из других племена који живе дуж границе Египта са Израелом се баве кријумчарењем наркотика и оружја између две границе,<ref name="autogenerated1"/> као и трговином људима кријумчарећи проститутке и раднике из Африке.
 
У већини земаља на [[Блиски исток|Блиском истоку]] Бедуини немају права да поседују земљу већ имају само привилегије корисника,<ref>Dr. Yosef Ben-David (1999-07-01). "The Bedouin in Israel". Israel Ministry of Foreign Affairs.</ref> а то нарочито важи за Египат. Од средине 1980- их Бедуини који су поседовали завидну површину приморске имовине изгубили су контролу над већим делом површине коју је египатска влада продала хотелским оператерима. Египатска влада није сматрала ту земљу као власништво Бедуина већ као државну имовину.
Ред 88:
У лето 1999. године изведена је последња акција одузимања земљишта када ја војска булдожерима уклонила кампове северно од Нувеиба што је била завршна фаза развоја хотелског сектора и изведена је под надзором агенције за развој туризма. Директор агенције за развој туризма је одузео Бедуинима права на скоро сву земљу рекавши да је то учинио због тога што они нису живели ту пре 1982. године.
 
Египатска револуција 2011- 2012 донела је синајским Бедуинима више слободе, али пошто су били умешани у кријумчарење оружја у [[Газа|Гази]], после мноштва терористичких напада на египатско- израелској граници египатска влада је започела војну акцију на [[Синајско полуострво|СинајСинају]]у у периоду лето- јесен 2012. године. Египатска војска је уништила преко 120 подземних тунела који су водили од Египта ка [[Газа|Гази]] који су коришћени као канали за кријумчарење и доносили су зараду бедуинским породицама као и палестинским клановима са друге стране границе, тако да је војска послала претећу поруку локалним Бедуинима натеравши их тиме да сарађују са државним трупама и званичницима. Након преговора војна кампања је завршена новим договором између Бедуина и египатских власти.<ref>Egypt halts Sinai anti-terror campaign, will open talks with Bedouin</ref>
 
=== Бедуини у Израелу ===
 
Непосредно пре [[Арапско-израелски рат (1948)|израелског проглашења независности 1948. године]], када је пустиња [[Негев|Неџеф]] постала део [[Израел]]а, у њој је живело између 65 и 90 хиљада Бедуина. После 1948. године у пустинњи [[Негев|Неџеф]] остало је око 15 000 Бедуина, а по неким изворима тај број је још мањи и износи само 11 000.<ref>Khalidi, Walid (Ed.) (1992) All That Remains. The Palestinian Villages Occupied and Depopulated by Israel in 1948. IoPS, Washington. ISBN 0-88728-224-5. Page 582.</ref>
 
Свим Бедуинима је 1954. године одобрено израелско држављанство.<ref>Report of the Commission to Propose a Policy for Arranging Bedouin Settlement in the Negev, a.k.a. the Goldberg Report, pp. 6-13 (in the Hebrew version)</ref>
 
Бедуини који су остали у пустињи [[Негев|Неџеф]] припадали су конфедерацији „Тијаха“<ref>Lustick, Ian (1980). Arabs in the Jewish State. Austin: University of Texas Press. pp. 57, 134–6.</ref> као и неке мање групе попут група Азаме и Јахалин. После 1948. године неки Бедуини су били расељени. На пример, племе Јахалин је живело до 1950- их у Тел Араду, региону [[Негев|Неџефске пустиње]]. Године 1950. и неких наредних, Јахалини су били међу племенима, која су по Емануелу Марксу „преселила или су уклоњена од стране војне управе.“<ref>Marks, Emmanuel (1974). Bedouin Society in the Negev (in Hebrew). Tel-Aviv: Rashafim. pp. 17.</ref> Завршили су у такозваној Е1 области источно од [[Јерусалим]]а. Око 1 600 Бедуина служило је у израелским одбрабеним снагама, многи као трагачи у елитним јединицама за праћење.
 
Познато је да су бедуински пастири били први који су открили [[Свици са Мртвог мора|Кумранске списе]], збирку јеврејских текстова из давнина у јудејским пећинама у Кумрану 1946. године. 972 текста од великог религијског, културног, историјског и лингвистичког значаја пронађена су током наредне деценије и многе од њих су пронашли Бедуини.
 
Упорна израелска администрација је покушала да урбанизује Бедуине у [[Негев|Неџефу]]. Између 1967. и 1989. године, [[Израел]] је изградио седам насеља североисточно од [[Негев|Неџефа]] од којих је Тел ас- Саби или Тел Шева била међу првима. Највеће, град Рахат имао је популацију од преко 53 000 становника (2010. године),<ref>"CBS. Statistic abstract of Israel 2011. POPULATION AND DENSITY PER SQ. KM. IN LOCALITIES NUMBERING 5,000 RESIDENTS AND MORE ON 31 XII 2010(1)". Israel Central Bureau of Statistics. 2010-12-31.</ref> и као такав је највеће Бедуинско насеље у свету. Према служби израелске администрације за земљиште (2007 г.) око 60 процената неџефских Бедуина живи у урбанизованим областима.<ref>Bedouin of the Negev</ref> Што се тиче осталог, они живе у такозваним непризнатим села која нису званично призната од стране државе, јер се не уклапају у опште оквире просторног планирања. Ова села су грађена хаотично без узимања у обзир локалне инфраструктуре. Ове заједнице су расуте широм северног [[Негев|Неџефа]] и шесто се налазе на неприкладним местима, као што су војне ратне зоне, површине са природним резервама, депоније итд.
 
29. септембра 2003. године је донела нови „Абу Басма“ план (Резолуција 881) на основу ког је формиран нови регионални савет уједињавањем неколико непризнатих бедуинских насеља под називом „[[Абу Басма регионално веће]]“.<ref>Beduin in Limbo The Jerusalem Post, 24 December 2007</ref> Ова резолуција такође указала не потребу за успостављањем седам нових бедуинских насеља у Неџефу,<ref>Government resolutions passed in recent years regarding the Arab population of Israel Abraham Fund Initiative</ref> што буквално значи признавање непризнатих насеља чиме им се обезбеђује статус општине а самим тим им се обезбеђују и све основне услуге и инфраструктура. Савет је основан од стране министарства унутрашњих послова Израела 28. јануара 2004. године.<ref>The Bedouin Population in Transition: Site Visit to Abu Basma Regional Council Myers-JDC-Brookdale Institute, 28 June 2005</ref>
 
[[Израел]] тренутно гради или обнавља неке од 13 градова у [[Негев|Неџефу]]. Према генералном плану, сваки од њих ће бити опремљен битним инфраструктурним објектима: школама, болницама, поштанским канцеларијама итд. и оне ће имати струју, текућу воду и контролу отпада. Планирана је градња неколико индустријских зона са циљем да се изборе са незапосленошћу а неке од њих су већ изграђене, као што је Идан Ханеџеф у предграђу града [[Рахат]],<ref>Idan Hanegev Industrial Park</ref> у оквиру које ће бити и болница и кампус.<ref>Itamar Eichner, Harvard University makes aliyah, ynet, April 1, 2012</ref> Израелским Бедуининма је од стране државе обезбеђено бесплатно образовање као и бесплатне здравствене услуге. Такође добијају и дечји додатак што је допринело томе да стопа наталитета међу Бедуинима буде висока (5% раста на годишњем нивоу). Али, стопа незапослености је и даље јако висока, веома мали број људи има завршену средњу школу (4%) а још мање њих стиче диплому факултета (0.6%).<ref>Arab, Bedouin of Saudi Arabia</ref>
 
Септембра 2011. године, израелска влада је одобрила петогодишњи план економског развоја који под именом „Пруер план“.<ref>Cabinet Approves Plan to Provide for the Status of Communities in, and the Economic Development of, the Bedouin Sector in the Negev, PMO official site, September 11, 2012</ref> Једна од импликација овог плана јесте пресељење неких 30.000- 40.000 неџефских Бедуина из области које нису признате од стране владе у области које су признате као општине од стране владе.<ref>Al Jazeera, 13 September 2011, Bedouin transfer plan shows Israel's racism</ref><ref>Guardian, 3 November 2011, Bedouin's plight: "We want to maintain our traditions. But it's a dream here"Jump up</ref> Према Џонатану Куку, [[Европска унија]] је од скора ово пресељење почела да назива примером насилног премештања.<ref>Jonathan Cook, |http://www.thenational.ae/thenationalconversation/comment/treatment-of-palestinians-is-apartheid-by-any-other-name 'Treatment of Palestinians is apartheid by any other name,'] at The National July 10, 2013 pp. 1</ref> Резолуцијом из 2012. године [[Европски парламент|Европски Парламент]] је позвао на повлачење Пруер плана и поштовање права Бедуина.<ref>Jack Khoury,'European Parliament condemns Israel's policy toward Bedouin population,' at Haaretz, 8 July, 2013.:'"The European Parliament Calls for the protection of the Bedouin communities of the West Bank and in the Negev, and for their rights to be fully respected by the Israeli authorities, and condemns any violations (e.g. house demolitions, forced displacements, public service limitations); calls also, in this context, for the withdrawal of the Prawer Plan by the Israeli Government." .'</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бедуини”