Калифат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м BokicaK је преместио страницу Калиф на Халиф преко преусмерења
Ред 1:
{{Islam |historybez_izvora}}
{{Ислам}}
'''Халифат''' (од {{Јез-ар|Ḥilafa}} — наслеђе) је систем владавине у којем је врховни владар законити наследник [[Мухамед]]а, који се искључиво бирао између најпобожнијих и најобразованијих [[муслиман]]а. Такав облик владавине није наследан. Наслеђе муслиманских царстава која су постојала у муслиманском свету обично су описана као „халифати“. Халифат представља суверену државу свих муслиманских верника или [[Ума|уме]].
'''Калиф''' ({{јез-ар|خليفة}}) је титула духовног поглавара [[Муслимани|муслимана]] који се сматра наследником [[Мухамед]]а. Калифи су вршили световну и верску власт у првим државама које су створили [[Арапи]] после Мухамедове смрти. У [[16. век]]у, титулу калифа су носили [[Турска|турски]] [[султан]]и.
 
== Види још ==
У најранијим данима, први халифат, [[Праведни халифат]], показивао је елементе непосредне демократије ([[Шура|Шуре]]).<ref>{{cite web|url=http://www.irfi.org/articles/articles_1601_1650/roots_of_democracy_in_islam.htm |title=The Roots of Democracy in Islam |publisher=Irfi.org |date = 16. 12. 2002. |accessdate = 15. 11. 2014.}}</ref> У почетку су то водили Мухамедови ученици и породица, као наставак религијиског система који је он увео.
* [[Имам]]
* [[Муфтија]]
* [[Мула (ислам)|Мула]]
* [[Кадија]]
* [[Улема]]
* [[Шеик]]
* [[Ајатолах]]
 
[[Сунитски ислам|Сунитска грана ислама]] налаже да поглавара државе, [[Халиф|халифу]], треба да бирају муслимани или њихови представници.<ref name=2muslims>{{cite web |url=http://www.2muslims.com/directory/Detailed/225505.shtml |title=Gharm Allah Al-Ghamdy |publisher=2muslims.com |date= |accessdate = 15. 11. 2014.}}</ref> Следбеници [[Шиитски ислам|шиитског ислама]], сматрају да би халифа требало да буде [[имам]] којег је изабрао Бог ([[Алах]]) из [[Ахлу ал-Бејт]] ( „породица куће“, Мухамедови директни потомци). Од краја периода Праведног халифата па све до [[1924.]] године, халифатима су, понекад и више од једне у исто време, владале династије.
 
Прва од њих је била [[Умајадска династија]], која је понекад била праћена и осталим династијама, а последња је [[Османска династија]]. Године [[2014.]] је [[Исламска Држава у Ираку и Леванту]] прогласила себе за халифат и прогласила [[Абу Бакр ел Багдади|Абу Бакра ел Багдадија]]а као свог халифу.<ref>{{cite news | url=http://m.bbc.co.uk/news/world-middle-east-28082962 | title=Isis rebels declare 'Islamic state' in Iraq and Syria | accessdate=15 новембар 2014 | date=30 јун 2014 | publisher=BBC}}</ref>
 
== Етимологија ==
Термин ''халифа'' потиче од арапске речи ''ẖаlīfa'' {{jez|ar|خَليفة}}, што значи „наследник“, „управитељ“, или „заменика“ и сматра се скраћивањеm термина ''халифат Расул Аллаха'' („наследника Божијег гласника“).
 
У књизи Метјуа С. Гордона „Успон ислама“ (''The Rise of Islam''), пише да се халифа преведи као „заменику (или представник) од Бога“. Користи се у [[Кур'ан|Кур'ану]] да успостави улогу [[Адам и Ева|Адама]] као представника Бога на земљи. Халифа се такође користи да опише веровање да је улога човека, у његовој правој природи, је као халифа или намесник Аллаху.<ref>[[List of Muslim empires and dynasties|From the article "Khalifah" in Oxford Islamic Studies Online]]
</ref>
 
== Рана историја ==
=== Праведни халифат (632–661) ===
==== Мухамедови наследници ====
У својој књизи „Рана исламска освајања“ (''The Early Islamic Conquests'',[[1981.]]), Фред Донер тврди да је стандардна арапска пракса у то време била да се истакнути људи једне сродне групе, или племена, окупе након смрти вође и изаберу лидера међу собом. Није било одређене процедуре за ову [[шура|шуру]] или консултацију. Кандидати су били углавном, али не нужно, из истог рода као и преминули лидер. Способни људи који би добро владали имали су предност у односу на неефикасне наследнике.
 
[[Сунити|Сунитски]] муслимани верују и потврђују да је Абу Бакр је изабран од стране заједнице и да је то одговарајући поступак. Сунити даље тврде би идеално било да се халифа бира изборима или концензусом заједнице.
 
[[Шиити|Шиитски]] муслимани верују да је Али, зет и рођак Мухамеда, изабран је од стране Мухамеда као свог духовног и временског наследника као ''mawla'' (Имама и hалифu) свих муслимана на месту које се зове ''Ġadīr ẖum''. Мохамед је на ово место позвао око 100.000 окупљених ходочасникеа повратника да дају своју заклетву (''bayʿa'') Алију у његовом присуству и отада да објављујују добру вест о Алијиној сукцесији на Мухамедово место руководитеља над свим муслиманима који ће тек доћи.
 
Халифа је често познат и као '''Амир ал-Муминин''' ([[Арапски језик|арапски]]: امير المومنين „заповедник верника“). Мухамед је за престоницу одабрао [[Медина|Медину]]. Након његове смрти, она је остала престоница за време владавине Праведних халифа, све док није наводно халифа [[Али ибн Абу Талиб]] прогласио [[Куфа|Куфу]] за престоницу. У историји муслимана повремено је долазило до сукоба између супарничких халифа у различитим деловима исламског света, као и до подела између сунитских и шиитских заједница.
 
Према речима сунитских муслимана, први халифа који је назван Амир ал-Муминин био је [[Абу Бекр]], потом [[Омар ибн ал-Хатаб]], други од четири правоверне халифе, док су [[Осман бин Афан]] и` Али ибн Абу Талиб такође носили исту титулу. Шиити сматрају да је Али био једини истински правоверни халифа од ове четворице мушкараца.<ref>{{cite web |author=Tore Kjeilen |url=http://lexicorient.com/e.o/ali.htm |title=Lexic Orient.com |publisher=Lexic Orient.com |date= |accessdate = 15. 11. 2014.}}</ref>
 
После прве четири халифе, халифат су водиле династије попут [[Омејади|Омејада]], [[Абасиди|Абасида]] и [[Османлије|Османлија]], а повремено би га на краћи временски период водиле и сукобљене династије у [[Андалузија|Андалузији]], [[Северна Африка|северној Африци]], и [[Египат|Египту]]. После распада Отоманског царства, [[Мустафа Кемал Ататурк]] званично је укинуо систем халифата у исламу (Отоманско царство) и основао [[Република Турска|Републику Турску]] [[1923.]] године. За [[Мароканци|Мароканце]], [[краљеви Марока]] су и даље носиоци титуле Амир ал-Муминина, али се не позивају на халифат.
 
Неке муслиманске земље, укључујући [[Сомалија|Сомалију]], [[Индонезија|Индонезију]] и [[Малезија|Малезију]], никада нису биле под управом халифата, изузимајући [[Аћех]], која је на кратко време била под Османском влашћу.<ref>New world hegemony in the Malay world, By Geoffrey C. Gunn, ст. 96</ref> Зато су ове земље имале своје локалне [[Султан|султане]] или владаре који нису у потпуности признавали халифат.
 
==== Праведни халифи ====
{{Главни чланак|Праведни халифи}}
[[Датотека:Mohammad_adil-Rashidun-empire-at-its-peak-close.PNG|мини|left|Праведни халифат на свом врхунцу, под халифом Османом]]
Абу Бекр, први Мухамедов наследник, је на самрти за свог наследника именовао Омара. Омара ибн Хаттаба, другог халифу, убио је [[Персијанци|Персијанац]] по имену [[Фируз Нахаванди]]. Његовог наследника, Османа бин Афана, изабрао је савет бирача ([[Меџлис]]). Након што је Османа убила група побуњеника, Али је преузео власт, али га гувернери Египта нису признали као халифу. Суочио се са две велике побуне, а убио га је један од [[Хариџити|хариџита]], Абдурахман. Алијева бурна владавина је трајала само пет година. Овај период је познат у историји као [[Фитна]], односно као Први исламски грађански рат. Следбеници Алија су касније постали шиити („Шиити Алија“, следбеници Алија),<ref name=econ1>{{cite news| url=http://www.economist.com/blogs/economist-explains/2013/05/economist-explains-19 | work=The Economist | title=What is the difference between Sunni and Shia Muslims? | аccessdate = 15. 11. 2014.}}</ref> мањинска секта ислама која не признаје прве 3 халифе. Следбеници све четири правоверне халифе (Абу Бекра, Омара, Османа и Алија) су постали већинска сунитска секта.
 
Под влашћу Праведни халифи сваки регион ([[султанат]], [[вилајет]] или [[емират]]) имао је свог гувернера (султана, [[Валија (титула)|валију]] или [[емир (титула)|емира]]). [[Муавија I|Муавија]], рођак Османа и гувернера [[Сирија|Сирије]], наследио је Алија као халифа. Увео је промене у халифат тако што је установио принцип наслеђивања халифата и на тај начин основао [[Омејадски халифат|Омејадски халифат]].
 
У областима које су претходно биле под влашћу [[Сасанидско краљевство|Сасанидског краљевине]] или [[Византијско царство|Византије]], халифе су смањиле порез, успоставиле већу локалну аутономију (својим повереним гувернерима), већу верску слободу за [[Јевреји|Јевреје]], као и за неке [[Хришћани|хришћане]], и донеле мир народу који је био деморалисан и разочаран губицима, као и високим порезима из периода [[Римско-персијски ратови|Римско-персијских ратова]].<ref>[[John Esposito]] (1992)</ref>
 
 
Праведни халифат је на врхунцу своје славе био највеће царство на свету.
 
==== Алијев халифат и успон Омајадске династије ====
Алијева владавина као халифа прожета је великим превирањима и унутрашњим сукобима. Али је суочен са вишеструким бунама и устанцима. Примарна је дошао из неспоразума са [[Муавија I|Муавијом]], гувернером [[Дамаск|Дамаска]], што је означило почетак краја (правоверних) халифа. Персијанци, искористивши то, инфилтрирали су се у обе војске и напали другу војску изазвавши хаос и унутрашњу мржњу између асхаба у [[Битка код Сифина|бици код Сифина]]. Битка је трајала неколико месеци, што доводи до застоја. Да би се избегло даље крвопролиће, Али пристао да преговара са Муавијом. То је изазвало фракцију од око 4.000 људи који ће бити познати као [[хариџити]], да напусте борбу. Након победе над хариџитима у бици код Нахравана, Али ће касније бити убијен од стране хариџита Ибн Муљам. Алијев син Хасан изабран је за наредног халифу, али уручио је титулу Муавији неколико месеци касније. Муавија је постао пети халифа, оснивајући Омајадску династију,<ref>The Concise Encyclopedia of Islam. Cyril Glasse. pp. 39-41,318-319, 353-354</ref> назван по прадеда Османа и Муавије, Умаје ибн Абделшамса.<ref>Uthman was the son of [[Affan ibn Abi al-'As|`Affan]], the son of [[Abu al-'As ibn Umayyah|Abu-l`As]], the son of [[Umayya ibn Abd Shams]]. Mu'awiyah was the son of [[Abu Sufyan ibn Harb|Abu Sufyan]], the son of [[Harb ibn Umayya|Harb]], the son of Umayya ibn Abd Shams.</ref>
 
=== Омајадски халифат (661-750) ===
{{Главни чланак|Омејадски халифат}}
[[Датотека:Map of expansion of Caliphate.svg|мини|лево|Халифат, 622–750 {{legend|#a1584e|Експанзија под Мухамедом, 622–632}} {{legend|#ef9070|Експанзија за време Праведних халифа, 632–661}} {{legend|#fad07d|Експанзија за време Омајадског халифата, 661–750}}]]
Под влашћу Омајада, халифат се територијално брзо ширио, укључујући [[Кавказ (регион)|Кавказ]], [[Трансоксијанија|Трансоксијанију]], [[Синд]], [[Магреб]] и [[Пиринејско полуострво]] ([[Ал Андалуз]]) у муслимански свет. На врхунцу своје моћи, Омајадски халифат је заузимао 5.17 милиона квадратних миља (13,400,000 км2), што га је чинило највећим царством које је до тад виђено и петим највећим царством у историји.<ref name=Blankinship>{{citation|title=The End of the Jihad State, the Reign of Hisham Ibn 'Abd-al Malik and the collapse of the Umayyads|first=Khalid Yahya|last=Blankinship|publisher=[[State University of New York Press]]|year=1994|isbn=978-0-7914-1827-7|page=37}}</ref>
 
Географски, царство је било подељено на неколико провинција, чије су границе безброј пута мењане током Омајадске владавине.Свака покрајина је имала свог гувернера којег је именовао халифа. Међутим, из више разлога, укључујући и то да их нису изабрали чланови шуре, као и примедбе на њихово неприкладно понашање, Омајадску династију нису све муслиманске заједнице подржале. Неки су подржали истакнуте муслимане као што је [[Зубајр ибн Авам]], док су други сматрали да само припадници Мухамедовог племена, [[Хашемити|Бану Хашима]], или из његове лозе, потомци Алија,треба да владају.
 
Било је бројних побуна против Омајада, као и подела међу омајадским редовима ( нарочито ривалство између Јамана и Кајса]). Наводно је [[Шимр Ибн Јавша]] убио Алијевог сина [[Хусеин ибн Али|Хусеина]] и његову породицу у [[Битка код Карбале|бици код Карбале]], 680. године, чиме је раскол између Сунита и Шиита учвршћен.<ref name=econ1/> Временом ће се присталице Бану Хашима и присталице Алијевих наследника ујединити како би поразили Омајаде 750. године. Међутим, Алијеви шиити, „Алијева партија“, били су разочарани када је на власт дошла Абасидска династија, јер су Абасиди водили порекло од Мухамедовог ујака, [[Абас ибн Абд ал-Муталиб|Абаса ибн Абд ал-Муталиба]], а не од Алија.
 
=== Абасидски халифат (750–1517)===
{{Главни чланак|Абасидски халифат}}
 
==== Абасидски халифат у Багдаду ====
{{Главни чланак|Абасидски халифат}}
[[File:Mustansiriya University CPT.jpg|мини|upright|right|[[Универзитет Мустансирија]] у [[Багдад]]у.]]
Абасидска династија је 750. године, као једна од породица из [[Мека|Меке]], преузела власт од Омајада. Абасиди, који су владали из [[Багдад|Багдада]] као халифе више од три века, учврстили су исламску владавину и имали велики утицај на интелектуални и културни развој [[Блиски Исток|Блиског Истока]]. До 940. године моћ Абасидског халифата је полако почела да слаби код неарапа, посебно [[Бербери|Бербера]] из [[Магреб|Магреба]] и [[Турци|Турака]], да би касније, у другој половини 13. века, [[Мамелуци]] из Египта стекли утицај, а султани и емири постепено постали независни.
 
==== Абасидски халифат у Каиру (1261-1517) ====
Абасиди су у 9. веку створили војску лојалну само њиховом халифату, састављену претежно од турских [[Кумани|Кумана]], [[Черкези|Черкеза]] и грузијских робова познатих као Мамелуци. Временом ће Мамелуци доћи на власт у Египту. Мамелучка војска, на коју се често гледало у негативном смислу, успела је да уздигне халифат али исто тако и да га уништи. У почетку је ова династија успела да створи једну стабилну силу која се бавила проблемима у самом халифату, као и проблемима ван њега. Међутим, стварање овакве војске и Ал-Мутасимова промена престонице из Багдада у [[Самара|Самару]], довела је да стварања поделе између халифата и људи који су себе сматрали владарима. Поред тога, снага Мамелука је расла све док Ар-Ради (934-41) није био приморан да преда већину краљевских функција Мухамеду Ибн Раик
 
Године [[1261.]] након што су Багдад разорили [[Монголи]], Мамлучки владари Египта поново су основали Абасидски халифат у Каиру. Први абасидски халифа у Каиру био је [[Ал-Мустансир]]. Абасидске халифе у Египту су и даље биле део власти, али су им функције биле ограничене на верске проблеме. Абасидски халифат у Каиру трајао је све до [[Ал-Мутавакила III]], који је владао као халифа од [[1508]] до [[1516]]. године, а затим га је на кратко свргнуо с власти 1516. његов претходник [[Ал-Мустамсик]]. Да би поново био враћен у халифат [[1517.]], Османски султан [[Селим I]] поразио је Мамелучки султанат и припојио Египат Османском царству 1517. године. Ал-Мутавакил III заробљен је заједно са својом породицом и депортован у [[Византијски Цариград|Цариград]] као затвореник где је био у повлашћеном положају. Након повратка у Каиро он умире [[1543.]] године.
 
=== Паралелни халифати ===
Током периода Абасидске династије, абасидска права на халифат била су неоспорна. Шиитски вођа [[Абдулах ел Махди Билах|Абдулах Ал-Махди Билах]] ( ̒abdu al-llah al-mahdī bil-llah), Фатимидске династије, који је тврдио да води порекло од Мухамеда преко његове ћерке, присвојио је титулу халифе [[909.]] године, стварајући посебну линију халифа у Северној Африци.
 
У почетку контролишући [[Алжир]], [[Тунис]] и [[Либија|Либију]], Фатимидске халифе продужиле су своју владавину на наредних 150 година, заузимајући Египат и [[Палестина (регион)|Палестину]], пре него што су Абасиди били у могућности да то промене, ограничавајући Фатимидску власт у Египту. Крај Фатимидској династији дошао је [[1171.]] године. Омајадска династија, која је опстала и дошла да влада Ал-Андалусом, повратила је халифску титулу [[929.]] године и трајала је до [[1031.]] када је уништена.
 
==== Фатимидски халифат ====
{{Главни чланак|Фатимидски халифат}}
[[Датотека:Fatimid Caliphate.PNG|мини|десно|Мапа Фатимидског халифата на његовом врхунцу у раном 11. веку]]
Фатимидски халифат био је исмаилитски шиитски халифат,који је обухватао бескрајне пределе арапског света. Испрва са седиштем у Тунису,Фатимидска династија проширила је своју владавину преко медитеранске обале [[Африка|Африке]], и на крају од Египта начинила своју престоницу. На свом врхунцу,заједно са Египтом, халифат је укључивао различите области Магреба, [[Сицилија|Сицилије]], [[Левант|Леванта]] и [[Hidžaz|Хиџаза]].
 
Фатимиди су учврстили Тунис град Махдие и учинили га својим средиштем, пре освајања Египта и изградње [[Каиро|Каира]] [[969.]] Након тога, Каиро је постао престоница државе, са Египтом који постаје политички, верски и културни центар земље. Исламиста Луис Масињон (-{Louis Massignon}-) назвао је 10. век пре нове ере „Исмаилитским веком у историји ислама“.<ref>In his “Mutanabbi devant le siècle ismaëlien de l’Islam”, in Mém. de l’Inst. Français de Damas, 1935, p.</ref>
 
Термин „Фатимиди“ је некада упућивао на грађане овог халифата. Владајућа елита државе припадала је исмаилитском огранку Шиита. Лидери ове династије су такође били исмаилитски имами, због тога су имали верски значај код муслимана исмаилита. Они такође припадају ланцу халифских владара, што је признато од стране неких муслимана. Ово представља редак период у историји у којем су Алијеви потомци (отуда и име Фатимиди, које се односи на [[Фатима ел Захра|Фатиму]], Алијеву супругу) и халифат били уједињени до извесног ступња, осим у завршном периоду Праведног халифата под Алијем лично. Овај халифат је био чувен по томе што је остварио одређени степен верске толеранције према неисмаилитским сектама, као и према Јеврејима, [[Малтешки хришћани|малтешким]] и [[Копти|коптским]] хришћанима.<ref>{{Cite book|last=Wintle| first = Justin| title = History of Islam| publisher = Rough Guides Ltd|date=May 2003| location = London| isbn = 1-84353-018-X |pages=136–7}}</ref>
 
==== Омајадски Кордопски халифат ====
{{Главни чланак|Кордопски халифат|Ал-Андалуз}}
[[File:Califato de Córdoba - 1000.svg|мини|right|Карта [[Кордопски халифат|Кордопског халифата]] c. 1000]]
Током Омајадске династије, [[Иберијско полуострво]] било је саставни део Омајадског халифата којим се управљало из [[Дамаск|Дамаска]]. Омајади су изгубили место халифе у Дамаску [[750.]] године и Абд ал-Рахман постаје емир [[Кордоба|Кордобе]] након шест година прогонства. С намером да поврати своју моћ, он је поразио постојеће исламске владаре тог подручја који су пркосили омајадској владавини и ујединио бројне локалне феудалце у емират.
 
Владари емирата носили су титулу „емир“ или „султан“ све до 10. века, када је [[Абдурахман III|Абдурахман]] ( ̒abdu ar-raḥmān ) III био суочен са претњом од инвазије Фатимида ( опонентског исламског царства са седиштем у Каиру). Да би потпомогао своју борбу против окупаторских Фатимида, који су присвајали халифат и били у сукобу са општепризнатим Абасидским халифом у Багдаду, Абдурахман III (abdu ar-raḥmān) се самопрогласио за халифу. То је помогло Абдурахману III да стекне углед међу својим подређенима, а титула се задржала и након што су Фатимиди поражени. Владавина халифата сматра се врхунцем муслиманског утицаја на Иберијском полуострву, пре него што се распарчао на бројне [[Таифа|таифе]] у 11. веку. Овај период карактерише изузетни технолошки, економски и културни процват. Многа ремек-дела Ал-Андалуса су изграђена у том периоду.
 
==== Алмохадски халифат (1147–1269) ====
{{Главни чланак|Алмохадски халифат}}
Алмохадски халифат је марокански<ref>B. Lugan, ''Histoire du Maroc'', ISBN 978-2-262-01644-9</ref><ref>{{Cite book|last=Ramirez-Faria|first=Carlos|title=Concise Encyclopeida Of World History|url=http://books.google.com/books?id=gGKsS-9h4BYC&pg=PT861|year=2007|publisher=Atlantic Publishers & Dist|isbn=978-81-269-0775-5|pages=861–}}</ref> [[Бербери|берберски]] муслимански покрет основан у [[12. век|12. веку]].<ref name="brit1">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/16820/Almohads Almohads (Berber confederation) - Encyclopedia Britannica<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
Алмохадски покрет је започео је Ибн Тумарт [[Масмуда]] племенима из јужног [[Мароко|Марока]]. Алмохади су прво успоставили берберску државу у [[Тинмел|Тинмелу]] на планини [[Атлас (планине)|Атлас]] око [[1120.]] године.<ref name="brit1" /> Алмохади успели су да свргну владајуће [[Алморавиди|Алморавиде]] у управним над Мороком до [[1147.|1147]], када је Абдалмуамин ал-Гули (око 1130-1163) освојо [[Маракеш]] и прогласио себе за халифу. Они су затим проширили своју власт над целим [[Магреб|Магребом]] до [[1159.]] [[Ал Андалуз]] је пратио судбину Африке и цела исламска Иберија била је под влашћу Алмохада до [[1172.]]<ref>Buresi, Pascal, and Hicham El Aallaoui. ''Governing the Empire: Provincial Administration in the Almohad Caliphate (1224-1269)''. Studies in the History and Society of the Maghrib, 3. Leiden: Brill, 2012. http://books.google.fr/books?id=jcn8ugAACAAJ.</ref>
 
Алмохадska доминација Иберијом наставила се све до [[1212.|1212]], када је Мухамед III, „ал-Насир“ (1199-1214) поражен у бици код Укаба у Сијера Морени савезом хришћанских кнезова [[Кастиља|Кастиље]], [[Арагон|Арагона]], [[Навара|Наваре]], и [[Португалија|Португалије]]. Скоро сва маварска господства у Иберији су изгубљена убрзо после, са великим маварским градовима [[Кордоба|Кордобом]] и [[Севиља|Севиљом]] који доспевају у руке хришћана [[1236.]] и [[1248.]] године.
 
Алмохади су наставили да владају у Африци до парцијалног губитка територије кроз побуне племена и округа омогућавајући успон њихових најефикаснијих непријатеља, [[Мариниди|Маринида]] [[1215.]] године. Последњем представнику линије, Идрису Ал-Ватику, смањен је опсег владавине само на Маракеш, где је убијен од стране једног роба [[1269.|1269]]; Мариниди су освојили Маракеш, чиме су окончали алмохадску доминацију западног Магреба.
 
=== Османски халифат (1453-1924) ===
[[File:Liannos-Local-Ottoman-Post.JPG|мини|Локалне маркице издате за град [[Љанос]] пошту Цариграда ]]
{{Главни чланак|Османски халифат}}
 
Од 15. века халифат преузимају Турци Османлије, почевши од султана [[Мехмед Освајач|Мехмеда Освајача]]. Они су поступно виђени као де факто лидери и представници исламског света. Према Бартхолду, први пут када је титула халифе искоришћена као политичка уместо као симболичко-верска титула од стране Османлија, јесте потписивање мировног споразума са Русијом [[1774.]] године, када је царство задржало морални ауторитет над територијом, чији је суверенитет био уступљен [[Руско царство|Руском царству.]]
 
Исход [[Руско-турски рат (1768—1774)|руско-турског рата 1768-1774]] био је поражавајућ за Османлије. Велике територије, укључујући и оне са бројним муслиманским становништвом, као што је [[Крим]], постале су део Руског царства. Међутим, Османлије су под [[Абдул Хамид I|Абдул Хамидом I]] однеле дипломатску победу тако што им је било дозвољено да остану верске вође муслимана у сада независном Криму, што је био део мировног споразума. Заузврат Русија је постала званични заштитник хришћана на територијама Османског царства.
 
Око [[1880]]. султан [[Абдул Хамид II]] поново је искористио титулу као начин супротстављања руском ширењу на муслиманске територије. Његов поступак су најватреније подржали муслимани британске [[Индија|Индије]]. Уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]], Османска држава, иако знатно слабија у односу на Европу, представљала је највећи и најјачи исламски независни политички ентитет. Султан је имао власт и изван граница свог сада умањеног царства као вођа муслимана у Египту, Индији, и [[Централна Азија|Централној Азији]].
 
==== Укидање халифата (1924)====
{{refimprove|date=December 2012}}
[[File:Portrait Caliph Abdulmecid II.jpg|мини|[[Абдул Меџид II]] је био последњи [[халифа]] из [[Османска династија|Османске династије]].]]
Халифатски покрет (1919-1924) је био [[Панисламизам|панисламски]], политички протест кампање која је покренута од стране муслимана у британској Индији како би се утицало на британску владу и заштитило Османско царство на крају Првог светског рата. Након [[примирја из Мудроса]] (октобар 1918), војне [[Истанбул|окупације Истанбула]] и [[Версајски споразум|Версајског споразума]] (1919), положај Османлија је био неизвестан. Покрет за заштиту и повратак Османлија ојачао је после [[Споразум у Севру|споразума у Севру]] (август 1920) који је наметнуо поделу Османског царства и [[Грчка|Грчкој]] дао одличан положај у [[Анадолија|Анадолији]], на несрећу Турака. Турци су затим упутили апел за помоћ, што је резултирало настанком овог покрета. Покрет је угашен крајем [[1922]]. године.
 
Први председник [[Република Турска|Републике Турске]] [[Мустафа Кемал Ататурк]] је 3. марта [[1924.]] године, у сколпу својих реформи, уставно укинуо институцију халифата. Сада је његову улогу преузела Велика народна скупштина, парламент новоосноване Републике Турске. Титулу халифе је тада носио [[Хусеин бин Али од Хиџаза]], вођа Арапског устанка, али је његово краљевство поражено и анектирано од стране [[Ибн Сауди|Ибн Саудија]] [[1925.]] Халифат је после тога био неактиван све до [[2014.]] године.
 
Самит у Каиру [[1926.]] године сазван је да би се разговарало о оживљавању халифата, али пошто већина муслиманских земаља није учествовала, ништа није учињено како би се спровеле одлуке донесене на овом самиту.
 
Мада је назив титуле '''Амир ал-Муминин''' усвојен од краља Марока и [[Мула (ислам)|муле]] [[Мухамед Омар|Мухамеда Омара]], бивши шеф талибанског режима у Авганистану, није уживао правни положај ни ауторитет над муслиманима ван граница њихових држава.
 
Од пада Османског царства, повремени немири били су позив на поновно успостављање халифата. Организације које су позивале на оживљавање халифата биле су покрет [[Муслиманска браћа|Муслиманске браће]] и [[Хизбу ат-Тахрир]]<ref name="autogenerated1">Jay Tolson, "Caliph Wanted: Why An Old Islamic Institution Resonates With Many Muslims Today", ''U.S News & World Report'' 144.1 (Новембар, 25, 2014): 38-40.</ref>
 
== Савремена историја ==
Сви доле наведени спроводили су халифску власт у неком облику од краха Османског царства, али нико од њих није успео да управља масовним бројем муслимана у свету.
 
=== Сокото халифат (1804-1903) ===
{{Главни чланак|Халифат Сокото}}
[[Халифат Сокото|Сокото халифат]] је био исламска духовна заједница у [[Нигерија|Нигерији]], под вођством [[Шех Осман дан Фодио|Шеха Османа дан Фодиа]]. Основан током [[фулански џихад|фуланског рата]] на почетку [[19.]] века, Сокото халифат је био једно од најмоћнијих царстава у субсахарској Африци пре европског освајања и колонизације. Халифат је опстајао током колонијалног периода и после, али са знатно умањеним утицајем.
 
=== Шерифски халифат ===
Шерифски халифат ({{lang-ar|<big>خلافة شريفية</big>}}) је био арапски халифат прокламован од стране [[Шерифски владари|шерифских владара]] [[Хеџаз|Хеџаза]] [[1924.]] године уместо [[Османски халифат|Османског халифата]].
 
Идеја о шерифском халифату је постојала још од [[15. век|15. века]].<ref>[[#Tei01|Teitelbaum 2001]], ст. 42.</ref> Крајем 1[[9. век|9. века]], ова идеја је почела да добијаја на значају због пада [[Османско царство|Османског царства]], које је било тешко поражено у [[Руско-турски рат 1877-1878.|Руско-турском рату 1877-1878.]] Постоји мало доказа, међутим, да је идеја о Шерифском халифату икада стекаа широку подршку на [[Блиски исток|Блиском истоку]] или било где другде у том случају.<ref>Teitelbaum 2001. pp. 43–44.</ref>
 
=== Халифатски покрет (1920) ===
{{Главни чланак|Халифатски покрет|Подела Османског царства}}
 
[[Халифатски покрет]], покрет за одбрану Османског халифата, се [[1920.]] расуо широм британских колонија. Нарочито је имао јак утицај у Индији, где се поставио као стожер окупљања индијских муслимана, као један од многих антибританских политичких покрета. Његове вође су били [[Мевлана Мухамед Али]], његов брат [[Шавкат Али]], [[Абу ал-Калам Азад]], [[Мухтар Ахмед Ансари]] и адвокат [[ Мухамед Џан Абаси]]. Неко време овај покрет је радио у савезу са [[Хинду]] заједницама и био подржаван од стране [[Махатма Ганди|Мохандаса Карамчанда Гандија]], који је био члан Централног Халифатског Комитета.<ref>{{cite web|url=http://www.indhistory.com/khilafat-movement.html |title=The Khilafat Movement |publisher=Indhistory.com |date= |accessdate = 25. 11. 2014.}}</ref>{{чињеница|date=11. 2014.}}. 2014.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Међутим, пулс покрета почиње да слаби након хапшења његових лидера и тада се из њега издваја низ огранака.
 
=== ИСИЛ халифат (2014) ===
{{Главни чланак|Исламска држава}}
 
Група [[Ал Каида]] у Ираку формирана је као део Ал Каидине мреже исламских екстремиста током [[Рат у Ираку|рата у Ираку]]. Временом се проширила у [[Сирија|Сирији]] и била позната као [[Исламска Држава у Ираку и Леванту|Исламска држава у Ираку и Леванту]] током [[Сиријски грађански рат|Сиријског грађанског рата]]. Постала је најмоћнија група која се супротставила председнику [[Башар ал-Асад|Башар ал-Асаду]].<ref>{{cite web|url=http://www.yourmiddleeast.com/culture/only-syrians-can-free-syria-from-assad-to-isis-a-tale-of-syrian-resistance_26150|publisher=Your Middle East|title="Only Syrians can free Syria": From Assad to ISIS, a tale of Syrian resistance|date=25 август 2014|accessdate=25 новембар 2014}}</ref> У лето [[2014.]] Ал Каида је покренула офанзиву у севереном [[Ирак|Ираку]], заузимајући други град по величини, [[Мосул]]. Група је самопрогласила халифат под [[Абу Бакр ал-Багдади|Абу Бекром ал-Багдадијем]] који је узео титулу и име халифе Ибрахима, и преименовала се у Исламску државу.<ref>{{cite web|url=http://www.theaustralian.com.au/opinion/caliphate-wont-last-but-its-legacy-may/story-e6frg6zo-1227017262005?nk=51e8f7ae253f68a1dc07a0006cd370bf|publisher=The Australian|title=Caliphate won’t last but its legacy may|date=8 август 2014|accessdate=25 новембар 2014}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/world-middle-east-28560449|publisher=BBC News|title=Abu Bakr al-Baghdadi: Islamic State's driving force|date=30 јул 2014|accessdate=25 Новембар 2014}}</ref> Тенденција Исламске државе да постане највећи ауторитет међу муслиманима није баш широко прихваћена, те се она сукобила са оружаним снагама у Ираку, сиријском војском, Слободном сиријском армијом, Џабат ал-Нусром и курдском војском не би ли озваничила затечено стање.<ref>{{cite web|url=http://www.nytimes.com/2014/08/23/world/middleeast/assad-supporters-weigh-benefits-of-us-strikes-in-syria.html?_r=0|title=Blamed for Rise of ISIS, Syrian Leader Is Pushed to Escalate Fight|date=22 август 2014|accessdate=25 новембар 2014|publisher=The New York Times}}</ref>
 
=== Махдијев проречени халифат ===
{{Главни чланак|Иса|Парусија|Махди|Есхатологија ислама}}
 
===Спиритуални халифати===
 
Иако аполитични, многи спиритуални покрети, као што су неки [[Суфизам|Суфијски редови]] и [[Ахмедије]],<ref>{{cite news | url=http://www.thelondoneconomic.com/2014/07/10/islamic-caliph-condemns-isis-act-of-un-islamic-terror/ | title=Islamic Caliph condemns ISIS’ act of ‘Un-Islamic terror’ | publisher=The London Economic | date= јул 10, 2014 | accessdate= 26 новембар, 2014}}</ref> себе називају халифатима (khilafat-un ruḥaniyyat-un). Њихове духовне вође се из тог разлога обично називају халифама.
 
==== Суфијски халифати ====
У суфизму, тарикате (редови) предводе духовне вође, главне халифе које именују локалне халифе да организују Завију (Az-zawiyyatu).<ref>{{Cite book|last1=Desplat|first1=Patrick A.|last2=Schulz|first2=Dorothea E.|title=Prayer in the City: The Making of Muslim Sacred Places and Urban Life|url=http://books.google.com/books?id=cW5EBQAAQBAJ&pg=PA82|date=March 2014|publisher=transcript Verlag|isbn=978-3-8394-1945-8|pages=82–}}</ref>
Суфијски халифати нису нужно наследни. Халифама је циљ да служе силсилу ( As-silsilatu) у односу на духовне одговорности и да пропагирају учења свог тариката (реда).
 
==== Ахмедијски халифат ====
[[File:100 Jahre Khilafat Jubilaeum Logo.PNG|right|мини|Лого који је коришћен током прославе поводом стогодишњице Ахемдијског халифата]]
{{Главни чланак|Ахмедијски халифат}}
Ахмедијска муслиманска заједница је месијански покрет који је основао [[Мирза Гулам Ахмед ал-Кадијани]] [[1889.]] у Индији. Он је тврдио да је изабрани Махди и будући пророк. Након његове смрти 1908. године, његов први наследник [[Хаким Нур уд-Дин]] постао је шеф заједнице и преузео титулу наследника Месије(khalifatu al-masiyḥ).
 
Ахмедије се посматрају као [[јеретици]] од стране већинских муслимана{{sfn|Baksh|2007|pp=148}}<ref>Neha Sahgal, "In Pakistan, most say Ahmadis are not Muslim", Pew Research Center, September 10, 2013 [http://www.pewresearch.org/fact-tank/2013/09/10/in-pakistan-most-say-ahmadis-are-not-muslim/]</ref><ref>Ahmad Najib Burhani, "Hating the Ahmadiyya: the place of “heretics” in contemporary Indonesian Muslim society", in: Contemporary Islam, May 2014, Volume 8, Issue 2, pp 133-152 [http://link.springer.com/article/10.1007%2Fs11562-014-0295-x#page-1]</ref> због тврдњи оснивача да је очекивани месија и пророк. Сви муслимани држе став да је Мухамед био коначни пророк и да са изузетком [[Исус|Исуса]], ни један пророк не може доћи после њега. Пошто су Ахмедијци нису признати као муслиман, њихов халифат није признат од већинских муслимана.
 
Ахмедијци верују да Ахмедијски халифат успостављен након смрти оснивача заједнице Мирзе Гулама Ахмеда и сматрају да је то поновно успостављање Праведног халифата.<ref>{{cite web | url=http://www.alislam.org/egazette/updates/the-islamic-khilafat-its-rise-fall-and-re-emergence/ | title=The Islamic Khilafat – Its Rise, Fall, and Re-emergence | accessdate=27 новембар, 2014 | author=Ahmad, Rafi}}</ref> Заједница је наставила да се одржава под овим структуре, са халифом који има општу надлежност за све верске и организационе дужности. Према Ахмедијцима, није битно је за халифу да буде шеф државе већ духовни и организациони значај је наглашенији.
 
Линија наследника наставља до данашњег дана. Садашњи наследник Мирзе Гулама Ахмеда је ''[[Мирза Масрур Ахмед]] Халифатул Месих V'', који борави у [[Лондон|Лондону]] у [[Егзил|егзилу]]<ref>{{cite web | url=http://www.reviewofreligions.org/1772/editorial-68/ | title=Hadhrat Mirza Masroor Ahmad, Khalifatul Masih V | accessdate = 27. 11. 2014. | publisher=The Review of Religions}}</ref> са 10 до 20 милиона следбеника у више земаља.
 
== Верска основа ==
{{Главни чланак|Политички аспекти ислама}}
 
=== Куран ===
У [[Куран|Кур'ану]] се јавља се термин халифа два пута. Прво у [[Сура|сури]] ал-Бакара(al-baqara) 30, ту се односи на Бога у исламу који је створио човечанство као свог „халифу“ на Земљи. Други пут у сури Сад (Ṣad) 26, у којој се односи на [[Краљ Давид|краља Давида]] као Божјег халифу и подсећа га на обавезу да праведно влада.<ref>{{Cite book|title = Islam: A Brief History|last=Sonn|first = Tamara|publisher = [[Wiley-Blackwell]]|year = 2010|isbn=978-1-4051-8094-8|location = |authorlink = Tamara Sonn|edition = 2nd|pages=38}}</ref>
 
Поред тога, следеће одломке из Кур'ана, познате као „Истихлаф стих“, користе неки као курансу основу за халифат:
 
{{Цитат2|[[Алах]] обећава да ће оне међу вама који буду веровали<br /> и добра дела чинили сигурно намесницима на Земљи поставити,<br /> као што је поставио намесницима оне прие њих,<br /> и да ће им зацијело веру њихову учврстити,<br /> ону коју им Он жели, и да ће им сигурно страх сигурношћу замиенити;<br /> они ће се само Мени клањати,<br /> и неће друге Мени равним сматрати.<br /> А они који и после тога буду незахвални – они су прави грешници.<br />|30п|30п|Кур'ан 24:55}}
 
У наведеном стиху, реч ''ẖulifa'' (множина од ''ẖalifa'') је различито превођена као: „наследници“ и „они који приступају на власт“.
 
Мали део сунитског исламизма тврди да управљање државом по исламском закону ([[шеријат]]) је, по дефиницији, да владају преко халифата, и користите следеће стихове да одрже своју тврдњу.
 
{{Цитат2|И суди им према ономе што Аллах објављује<br /> и не поводи се за прохтјевима њиховим,<br /> и чувај их се да те не одврате од нечега што ти Аллах објављује.<br /> А ако не пристају, ти онда знај да Аллах<br /> жели да их због неких гријехова њихових казни.<br /> А многи људи су, заиста, невјерници.<br />|30п|30п|Кур'ан 005:49}}
{{Цитат2|О верници, покоравајте се Алаху<br /> и покоравајте се Посланику и представницима вашим.<br /> А ако се у нечему не слажете,<br /> обратите се Алаху и Посланику,<br /> ако верујете у Алаха и у онај свет;<br /> то вам је боље и за вас решење лепше.<br />|30п|30п|Кур'ан 004:59}}
 
=== Хадиси ===
 
Следећи хадиси [[Муснад Ахмада ибн Ханбал|Муснада Ахмада ибн Ханбал]] могу се схватити као прорицање две ере халифата (обе на основама посланичких објава)
 
{{Цитат2|Хазрети Хузаифа приповедао је да је Алахов посланик рекао: Посланство ће остати међу вама докле год Алах тако жели. Халифат ће настати и трајаће док Алах то жели. Завладаће корумпирана монархија и опстајаће док Алах не нареди другачије. Након тога ће доћи деспотско краљевство и трајаће док Алах то жели. Затим ће халифат поново настати на основама Објаве и трајаће док Алах то жели.<ref>Masnad Ahmad ibn Hanbal, Mishkat, Chapter Al-Anzar Wal Tahzir</ref>{{Page needed|датум=децембар 2014}}}}
 
У начелу, прва ера халифата је општеприхваћена од стране муслимана као Праведни халифат.
 
Нафиа је говорио:
 
{{Цитат2|Према Нафиу, [[Абдул ибн Омар]] је посетио [[Абдул инб Мути|Абдула инб Мутија]] у данима (када су почињена зверства над Медињанима) Харе за време Јазида ибн Муавија. Ибн Мути је рекао: Поставите јастук за Абдурахмана (породично име Абдулаха ибн Омара). Али овај други на то рече: Нисам дошао да бих са вама седео, већ да бих вам саопштио обичаје за које сам чуо од Алаховог пророка. Чуо сам га како каже: Онај који буде отказао послушност, неће имати чиме да се одбрани када буде стајао пред Алахом на Судњи Дан, а онај који умре, а није положио заклетву верности, умреће као незнабожац.}}
 
Према [[Ибн Хишам|Ибн Хишаму]], који се позива на ауторитет Абу Салеха и Абу Хураира, Мухамед је рекао:
 
{{Цитат2 |Вође ће владати вама после мене, где ће вас верник (један) водити с љубављу и поштовањем и безбожник (један) са својим грехом , тако слушајте само њих и покоравајте им се у свему што је у складу са истином (исламом). Ако се буду понашали исправно, то је за ваше добро, а ако буду поступали погрешно, то ће ићи у вашу корист, а против њих.}}
 
Муслимани су приповедали према [[Ал-Араџ|Ал-Араџу]] и [[Абу Хураир|Абу Хураиру]] да је Мухамед рекао:
 
{{Цитат2|Погледајте, Имам (халифа) је шитит иза ког се људи боре и којим се бране.}}
 
Муслимани су се позивали и на Абдул Азиза ал-Мукрина који је говорио:
 
{{Цитат2|Пратио сам Абу Хураира и од њега сам чуо Мухамедове речи: Пророци су владали синовима [[Израел|Израела]], кад би један пророк преминуо, други би га наследио, али после мене неће бити пророка. После мене ће бити халифа, биће их много. Питали су га: Шта нам онда заповедаш да чинимо? Рекао је: Извршите bay'ah(трансакцију/продају) са њима, како се буду смењивали, и дајте им оно што им следује. Бог ће их сигурно питати о ономе што им је поверио.}}
 
=== Мухамедови ''асхаби'' ===
 
Када су се Мухамедови најближи пријатељи и присталице, [[Асхаби|асхаби]], састали уочи његове смрти у Сакифи ( SaqĪfatu banī as-Sā'id), кући племена Бану Саид, ал-Хабаб ибн ал-Мунсир је рекао :
 
{{Цитат2|Нека један емир (владар) буде један од нас, а други нека буде неко од ваших ( мисли се на ансаре и [[Хариџити|хариџите]]).}} Абу Бекар је на ово одговорио: {{Цитат2|Забрањено је да муслимани имају два емира (владара)...}}
 
Затим је устао и обратио се муслиманима.<ref>"As-Sirah" of [[Ibn Kathir]]</ref><ref>"Tarikh ut-Tabari" by at-Tabari</ref><ref>"Siratu Ibn Hisham" by [[Ibn Hisham]]</ref><ref>"As-Sunan ul-Kubra" of Bayhaqi</ref><ref>"Al-fasil-fil Milal" by [[Ibnu Hazim]]</ref><ref>"Al-A’kd Al-Farid" of Al-Waqidi</ref>{{Page needed|Децембар 2014}}
 
Према Ибн Исхаку<ref>"as-Sirah" of Ibnu Ishaq</ref> Абу Бекар је на дан ал-Сакифе рекао: {{Цитат2|Забрањено је да муслимани имају два владара јер би то изазвало разлике у њиховим пословима и схватањима, њихово јединство би било распарчно и велики сукоби би настали међу њима. Суна би била изопштена, иновације би се прошириле ( bid'at-un) и искушење би расло, а то никоме није у интересу.}}
 
Асхаби су се договорили и изабрали Абу Бекра за првог халифу. [[Ибн Мунсир]], који је предложио идеју о два емира, се исправио и први положио заклетву на верност ( bay'at-un) Абу Бекру. Сви асхаби су се сложили са тим. [[Али инб Аби Талиб]], који је бдео над Мухамедовим телом у то време, такође је пристао на ово.
 
[[Имам Али]], ког Шиити поштују, рекао је :<ref>Nahj-ul-Balagha (део 1 страна 91)</ref> {{Цитат2|Људи морају имати владара. Где ће верник радити и живети под његовом владавином (Imara) и под којом ће такође и неверник имати користи. Док владавина не буде окончана његовом смрћу (''ağal''), добробити (''fay’i'') ће се накупити, непријатељ ће бити побеђен, изградиће се сигурни путеви, јак ће вратити оно што је узео од слабог, док ће тиранин бити заустављен, и никога неће мучити.}}
 
===Мишљења исламских теолога===
 
[[Ал-Маварди]] каже :<ref>Al-ahkam Al-Sultaniyah страна 9</ref> {{Цитат2|У муслиманском свету је забрањено постојање два владара.}}
 
[[Јахја ибн Шараф ал-Навави]] (Ал-Навави) каже :<ref>Mughni Al-Muhtaj, поглавље 4, страна 132</ref> {{Цитат2|Забрањено је заклети се на верност двојици владара, чак иако су далеко један од другог, у различитим деловима света.}}
 
[[Ахмед ал-Калкашанди]] каже:<ref>Subul Al-Asha, поглавље 9, страна 277</ref> {{Цитат2|Забрањено је именовати двојицу владара истовремено.}}
 
[[Ибн Хазм]] каже:<ref>Al-Muhalla, поглавље 9, страна 360</ref> {{Цитат2|Муслимани могу имати само једног владара на целом свету.}}
 
[[Ал-Шарани]] каже:<ref>Al-Mizan, поглавље 2, страна 157</ref> {{Цитат2|Муслиманима је забрањено да имају на читавом свету два владара, било по договору или раздору.}}
 
[[Абдул Џабар ибн Ахмед]] (припадник мутазилита) каже:<ref>Al-Mughni fi abwab Al-Tawheed, поглавље 20, страна 243</ref> {{Цитат2|Забрањено је заклети се на верност више од једном.}}
 
[[Ал-Џозири]] каже :<ref>Al-Fiqh Alal-Mathahib Al- Arba’a (the fiqh of the four schools of thought), поглавље 5, страна 416</ref> {{Цитат 2| Имами (припадници четири школе мишљења) - Нека им се Аллах смилује - халифат је обавеза, муслимани морају именовати вођу који ће поштовати оно што вера налаже, и потлаченима правду дати. Забрањено је да муслимани имају два владара у свету .}}
 
Припадници Шиитске школе мишљења су се исто изјаснили о овом питању <ref>Al-Fasl Fil-Milal, поглавље 4, страна 62</ref><ref>Matalib Ulil-Amr</ref><ref>Maqalat Al-Islamyin, поглавље 2, страна 134</ref><ref>Al-Moghni Fi Abuab Al-Tawhid, поглавље 20, стране 58–145</ref> Било како било, Шиитска школа мишљења верује да вођа (имам) не сме бити именован од стране муслиманске умме, већ од Бога.
 
[[Ал-Куртуби]] рече у свом [[Тефсир|Тефсиру]] <ref>Tafseer ul-Qurtubi 264/1</ref> „Доиста је човек је створио халифу на Земљи“ <ref>{{Cite quran|002|030}}</ref> :
{{Цитат 2|Аллах је извор у избору имама и халифа, њега слушају и покоравају му се, реч је уједињена кроз њега, и халифини закони (ахкам) су спроведени кроз њега, и нема разлике у погледу обавеза између умме и имама, осим онога што је приповедано о ал-Асаму, мутазилиту.}}
 
Ал-Куртуби такође каже:{{Цитат 2|Халифа је стуб на који се остали стубови надограђују }}
 
Ан Навави: <ref>Sharhu Sahih Muslim страна 205 поглавље 12</ref>{{Цитат 2|Учењаци инсистирају на томе да је обавеза муслимана да одаберу халифу}}
 
[[Ел Газали|Ал-Газали]] је рекао када је писао о могућим последицама губљења халифата: <ref>al Iqtisaad fil Itiqaad страна 240</ref>{{Цитат 2|Судије ће бити лишене дужности, провинције (вилајети) ће бити поништене. Наредбе ауторитета неће бити извршаване и људи ће бити на ивици да чине оно што је забрањено (харам)}}
 
Ибн Тајмија је рекао: <ref>Siyaasah Shariyyah – поглавље: 'The obligation of adherence to the leadership'</ref>{{Page needed|date=Децембар 2014}}:
 
{{Цитат 2|Морате знати да је бити главни у командовању над људима (бити халифа) највећа обавеза вере (dīn). У ствари, не постоји друга институција вере осим те. Ово је мишљење салафа, као што су Ал Фадл ибн Ијад, Ахмед ибн Ханбал и други.}}
 
== Период мира ==
{{Главни чланак|[[Панисламизам]]}}
Као предмет интензивног сукоба и ривелитета међу муслиманским вођама, халифат је био бескористан и није признаван од [[1920.]]године. За велику већину муслимана, халифа је као вођа [[Uma|умме]], био драгоцен као сећање и идеал <ref name="reun">''Washington Post'', "[http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/01/13/AR2006011301816.html Reunified Islam: Unlikely but Not Entirely Radical, Restoration of Caliphate resonates With Mainstream Muslims]".</ref> у време када су муслимани глобално били научно и војно супериорнији.<ref>Andrew Hammond, ''[http://www.middle-east-online.com/english/?id=18746 Middle East Online]''.</ref> [[Пророк Мухамед]] је наводно рекао:
 
{{Цитат 2 | Веровесничка мисија ће трајати док је то Аллахова жеља , затим ће је Алах прекинути кад Он то буде желео. Након тога, постојаће халифат који ће се руководити према Објави и трајаће онолико дуго колико Аллах дозвољава. Затим ће га укинути када буде желео. После тога, доћи ће период наслине угњетавачке владавине и трајаће док год Аллах то жели. Потом ће владати тиранија и владаће док је то воља Аллахова. И окончаће је када Он то буде желео . Онда ће се поново успоставити халифат који ће се водити Аллаховим законима. |As-Silsilah As-Sahihah, vol. 1, no. 5}}
 
=== Ахмедијски поглед ===
 
Чланови Ахмедијске заједнице верују да је Ахмедијски халифат (арапски: ẖilāfa) наставак исламског халифата, пре свега Правоверног халифата. Верује се да је укинут са Алијем, Мухамедовим зетом и поново успостављен са доласком Мирзе Гуламa Ахмеда (1835-1908), оснивача покрета, кога Ахмедије поистовећују са Обећаним Месијом и Махдијем.
 
Ахмедије тврде да према куранским ајетима (као што су -Kур'ан 24:55) и бројним хадисима који се баве овом темом, халифат може успоставити једино Бог и Његов благослов дат онима који верују и исправно чине и подржавају јединство Бога. Дакле сваки халифат који је успостављен само људским настојањем је осуђен на пропаст, посебно када људи одступају од поука Објаве, што резултира њиховим отућењем и неспособношћу да бирају халифу, првенствено због недостатка правоверја у њима самима. Иако је халифа изабран, верује се да сам Бог усмерава срца верника према појединцу. Тако да халифа није нужно одређен ни по праву (законити у очима народа у датом времену) нити избором, већ само од стране Бога. <ref>{{cite web|url=http://www.alislam.org/quran/tafseer/?page=1870&region=E1 |title=The Holy Quran |publisher=Alislam.org |date= |accessdate=2014-12-24}}</ref>
 
Према Ахмедијском мишљењу, халифа не мора бити на челу државе. Ахмедијска заједница радије наглашава духовни и организациони значај халифата. То је првенствено религионзна, духовна владавина са циљем подржавања, јачања и ширења ислама и очувања високих моралних и духовних стандарда унутар заједнице коју је основао Мухамед - који није био само политички, већ првенствено духовни вођа. Ако се догоди да халифа поседује ауторитет владе, као шеф државе, то само прати и допуњује његову свеобухватну функцију халифе.<ref>{{cite web|url=http://www.alislam.org/library/books/Khilafat-e-Rashida.pdf |title=Khilafat-e-Rashidah |format=PDF |date= |accessdate=2014-12-25}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alislam.org/egazette/updates/the-islamic-khilafat-its-rise-fall-and-re-emergence/ |title=The Islamic Khilafat – Its Rise, Fall, and Re-emergence |publisher=Alislam.org |date= |accessdate=2014-12-25}}</ref>
 
Ахмедије верују да им је Бог обећао да ће овај халифат опстати до краја времена , што зависи од њиховог правоверја и вере у Бога. Халифа пропагира јединство, сигурност, морални правац и напредак за заједницу. Од халифе се захтева да своје дужности обавља уз саветовање и разматрање мишљења чланова „Шуре“ (саветодавно тело). Међутим он не мора увек прихватати ставове и препоруке чланова. Халифат Месије има потпуни ауторитет над организациним и верским питањима и обавезан је да поступа у складу са Кур'аном и [[Суна|Суном]].
 
=== Исламски позив ===
 
==Види још==
*[[Омејадски халифат]]
*[[Абасидски халифат]]
*[[Османско царство]]
*[[Кордопски халифат]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Baksh|first=Kaiyume|title=Islam and Other Major World Religions|url=http://books.google.com/books?id=CFKYFcosJUsC|year=2007|publisher=Trafford Publishing|isbn=978-1-4251-1303-2|pages=148-}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Desplat|first1=Patrick A.|last2=Schulz|first2=Dorothea E.|title=Prayer in the City: The Making of Muslim Sacred Places and Urban Life|url=http://books.google.com/books?id=cW5EBQAAQBAJ&pg=PA82|date=March 2014|publisher=transcript Verlag|isbn=978-3-8394-1945-8|pages=82–}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ramirez-Faria|first=Carlos|title=Concise Encyclopeida Of World History|url=http://books.google.com/books?id=gGKsS-9h4BYC&pg=PT861|year=2007|publisher=Atlantic Publishers & Dist|isbn=978-81-269-0775-5|pages=861–}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|CaliphatesCaliphs}}
{{клица-ислам}}
 
[[Категорија:Средњи векКалифи|*]]
[[Категорија:ИсламТитуле]]
[[Категорија:Називи државних поглавара]]
[[Категорија:Верска звања]]
[[Категорија:Арабизми]]
 
[[kk:Халифа]]