Битка код Варне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м fixing dead links |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 10:
|страна2=<center>[[Краљевство Пољска|Краљевина Пољска]]<br />[[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Краљевина Мађарска]]
|заповедник1= <center>[[Мурат II]]
|заповедник2= <center>[[Владислав III Јагелонац|Владислав III Јагело]]†<br />[[Јанош Хуњади]]
|јачина1= ~ 60.000<ref name="Turnbull">-{Turnbull, Stephen, ''„The Ottoman Empire: 1326-1699“'', Osprey Publishing}-, pp. 34 "„Хуњади је одабрао јак положај између краја мочваре и обале залива. Извидници су донели информације да су Отоманске снаге удаљене једва 4.000 стопа и да броје најмање 60.000 људи.“"</ref><ref name="Setton">-{Setton, Kenneth Mayer, ''„The Papacy and the Levant, (1204-1571) Vol.2: The Fifteenth Century“''}-, pp. 90 "„У том тренутку Отоманска војска је бројала 60.000 људи (вероватно нисам Мурат није знао коликим људством располаже) надмашујући бројчано Хришћане за три према један.“"</ref>
|јачина2= 20.000<ref name=Setton/>
Ред 16:
|губици2=<center>непознати
}}
'''Битка код Варне''' се одиграла [[10. новембар|10.11.]][[1444]]. године између [[Отоманска војска|отоманских снага]] предвођених [[Мурат II|Муратом II]] ([[1421]]—[[1451]]) и удружене [[крсташки ратови|крсташке]] војске коју су махом чиниле снаге [[краљевина Мађарска (1920—1946)|краљевина Мађарске]] и [[Краљевство Пољска|Пољске]] предвођене [[Јанош Хуњади|Јаношем Хуњадијем]] и [[краљ]]ем [[Владислав III
Битка је дошла као последица војних победа над Османлијама почетком четврте деценије [[15. век|XV века]]. Прво је [[Опсада Београда (1440)|одбрањен Београд]] 1440. године, потом је Хуњади [[1441]]. и [[1442]]. године остварио победе у [[Србија|Србији]] и [[Трансилванија|Трансилванији]], да би током [[1443]]. и 1444. године у тзв. [[Дуга војна|''Дугој војни'']] крсташи допрли до [[Софија|Софије]] сузбивши Османлије, што је довело до закључивања [[Сегедински мир|Сегединског мира]] (заснованог на преговорима из [[Једрене|Хадријанопоља]]) у [[јул]]у 1444. године којим је склопљено примирје на десет година и обновљена је [[српска деспотовина]] на чијем челу се поново нашао [[деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]). На инсистирање папе [[Евгеније IV|Евгенија IV]] ([[1431]]—[[1447]]) и његовог легата кардинала Ћезаринија, Владислав -{III}- и Хуњади су одбацили мировни уговор и покренули војску ка [[Византијско царство|византијској]] [[Варна|Варни]] у којој је требало да се састану са [[Млетачка република|млетачким]] бродовима који су блокадом [[Дарданели|Дарданела]] и [[Босфор]]а требали да спрече отоманске снаге из [[Азија|Азије]] да пређу у [[Европа|Европу]]. Српски деспот није учествовао у новом походу задовољан обновом своје државе сматрајући да је Сегединским миром постигнут максимум против Османлија, док крсташи истовремено нису могли и да рачунају на део крсташких снага из претходног похода који се након склапања Сегединског мира вратио својим кућама у [[Западна Европа|западној Европи]]. Истовремено је и [[морејска деспотовина|морејски деспот]] [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] (морејски деспот [[1428]]—[[1449]], царски регент [[1423]]—[[1424]]. и 1437—1440, цар 1449—1453) прешао [[Коринтски земљоуз]] и започео продор ка централној [[Грчка|Грчкој]], а дошло је и до других антиотоманских покрета на Балкану.
| |||