Илија Барјактаровић — разлика између измена

Устаницима се придружио тек [[1805]], након српске победе на [[БиткаБој на Иванковцу|Иванковцу]]. Убрзо затим [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] га је поставио за војводу у [[Параћин|параћинској]] [[нахија|нахији]]. На положају параћинског војводе Илија је остао дуго, све до [[1809]]. када га је [[вожд]] послао на [[Делиград]], где је остао до [[1813]]. Исте те године добио је звање главнокомандујућег. Заповедао је југоисточним фронтом, чије је средиште било у Делиграду.

Илија Барјактаровић је рођен око [[1771]]. у селу [[Извор (Параћин)|Извору]], које је припадало [[Параћин|параћинској]] [[нахија|нахији]]. У свом крају је био познат као трговац стоком и највероватније захваљујући том послу упознао је [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] још пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Када су [[Срби]] устали против [[дахије|дахија]], Илија је још неко време обављао трговачке послове, а затим се прикључио устаницима. <ref name="Српске војсковође" />

У [[биткабој на Иванковцу|бици на Иванковцу]] [[6. август]]а [[1805]]. [[Миленко Стојковић]] и [[Петар Добрњац]] потукли су [[Турци|Турке]], а [[Хафиз-паша]] је био рањен. Поражени [[Турци]] су се затим повукли у [[Параћин]], који је у то време припадао [[Лесковачки пашалук|лесковачком]], а не [[Београдскисмедеревски пашалуксанџак|београдском пашалуку]]. [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је на место битке дошао тек када је она била завршена. Одлучио је да на оружје подигне [[Параћин|параћинску]] [[нахија|нахију]]. С тога је заједно са [[Миленко Стојковић|Миленком Стојковићем]] отишао у село [[Извор (Параћин)|Извор]] код свог познаника Илије Барјактаровића. После поздрављања и неколико размењених речи [[вожд]] је упитао свог домаћина: ''„Коекуде, брат Илија, шта мисли параћинска нахија: да ли ће с нама или ће с Турцима?“'' Овај му на то одговори: ''„Само чека да ви дођете, па ћемо с вама сви до једнога!“'' Када је ово чуо Карађорђе му је рекао: ''„То је лепо. И кад је тако, а ти скупи људе, нек су готови, и нека понесу секире и мотике, јер оружја, знам, немате!“'' Тако се Илија прикључио устаницима тек 1805. и то после српске победе на [[БиткаБој на Иванковцу|Иванковцу]]. Већ наредног дана дошао је са 200 људи у Параћин, и ту су на брду започели да копају шанчеве. Убрзо затим Хафиз-паша је отишао са својом војском према [[Ниш]]у, а Карађорђе је Илији Барјактаровићу дао војводску диплому и поставио га за [[војвода|војводу]] у [[Параћин|параћинској]] [[нахија|нахији]]. <ref name="Српске војсковође" />

На положају [[параћин]]ског војводе Илија је остао дуго, решавајући сва важна питања. Када је наступила [[1809]]. [[вожд]] га је послао на [[Делиград]], тако да се све до [[1813]]. углавном налазио на овом утврђењу. Мада, повремено се враћао у свој крај, а умео је и да прискочи у помоћ другим [[војвода]]ма. У лето [[1810]]. војвода Илија се неко време налазио у [[Пољана (Пожаревац)|Пољани]], са делом своје војске, потпомогнутом од тамошњих житеља. Међутим, њему и војводи [[Илија Стојшић|Илији Стојшићу Хомољском]], никако није полазило за руком да задрже потпуно под својом контролом [[Тимок|тимочки крај]] и измире завађене црноречке [[кнез]]ове са народом. Зато је и одсуство [[Хајдукхајдук Вељко Петровић|војводе Вељка]] из овог краја било сасвим видно.

Илија и [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] су одржавали сталну преписку, о чему сведочи вождов Протокол, у коме се на више од седамдесет места налазе заведена писма, која је он упутио свом [[војвода|војводи]]. Значај делиградског утврђења, које се налазило на [[Цариградски друм|Цариградском друму]], с једне стране, и Илијино обављање међународних послова, с друге стране, свакако су битно утицали да ова преписка буде обострана и честа.

* [[Висока порта|Порта]] признаје [[берат]]ом [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] за врховног вожда;

После велике офанзиве коју су 1813. извршили Турци, српска одбрана је била врло брзо и на многим местима пробијена. Видевши да је сваки даљи отпор безнадежан војвода Илија је напустио Делиград, а затим је попут Карађорђа отишао преко [[Дунав]]а. У [[Кнежевина Србија|Србију]] се вратио [[1815]]. године. [[Милош Обреновић|Кнез Милош]] га је именовао за члана магистрата [[Ћупријаћуприја (вишезначна одредница)|ћупријске]] [[нахија|нахије]], у [[Свилајнац|Свилајнцу]]. Од тада, па све до своје смрти, живео је у овој ресавској варошици. <ref name="Српске војсковође" />