Друга коалиција — разлика између измена

|место = [[Европа]], [[Средњи исток]], [[Средоземно море|Медитеран]], [[Карипско море]]

'''Друга коалиција''' представља други покушај европских монархија на челу са [[Руска Империја|Руском империјом]] и [[Аустријско царство|Аустријским царством]] да елиминишу револуционарну Француску. Коалиција је формирана крајем 1798. године, а сачињавале су је следеће монархије: [[Уједињено Краљевство]], [[Руска Империја|Руска империја]], [[Аустријско царство|Аустријско]] и [[Свето римско царство]], [[Португалија|Португал]], [[Напуљско краљевство|Напуљ]], [[Малта]], [[Османско царство]]. Рат се завршио победом Француске републике.

Потписивањем [[Кампоформијски мир|Кампоформијског мира]] (17. октобар 1797.) Аустрија излази из рата са Француском. Тако се распала [[прва коалиција]] европских монархија иако је Енглеска и даље остала у рату. У лето 1798. године, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] креће у [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|поход на Египат]] (територију [[Османско царство|Османског царства]]). Страхујући од наглог јачања Француске која би, освојивши Египат, задала Енглеској ударац по њеним комуникацијама са [[Индија|Индијом]], Енглеска стаје на страну турског [[султан]]а и шаље му војну помоћ. У [[битка код Абукира (1798)|бици код Абукира]] (1. август 1798.) Енглези уништавају француску флоту. Тако је Бонапартина војска одсечена од Француске.

Крајем 1798. године Енглеској је пошло за руком да организује против Француске нову коалицију у коју улазе већина тадашњих енропских сила. Као што се види из писма цара [[Павле I РомановПетрович|Павла I]] генералу Римском - Корсакову, коалиција је поставила себи за циљ да ликвидира сва француска освојења и да у Француској успостави монархију [[БурбониДинастија Бурбон|Бурбона]].

Ратне операције отпочеле су у марту 1799. године истовремено у западној [[Немачка|Немачкој]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и горњој [[Италија|Италији]]. Генерал [[Жан-Батист Журдан|Журдан]], који је 1. марта прешао [[Рајна|Рајну]], већ после неколико дана потучен је од стране Аустријанаца и приморан на повлачење. Под притиском Аустријанаца повлаче се и Французи из Италије. Њихов положај још се више погоршао доласком у Италију великог руског војсковође, генерала [[Александар Суворов|Суворова]]. Он им наноси велики пораз [[Битка код Касина|код Касина]] (28. април) и већ наредног дана улази у [[Милано]]. После мање од месец дана кампање, Суворов је готово целу горњу Италију почистио од француских трупа. 26. маја Суворов је заузео [[Торино|Турин]], а 19. јуна, после тродневне [[битка код Требија|битке код Требија]], аустријско-руске трупе приморале су Французе на повлачење. У тој бици Французи су изгубили више од 15 000 војника. Поражени у [[Битка код Новиа|бици код Новиа]] (15. август), Французи су приморани на повлачење преко Алпа. Руска војска приближила се границама Француске.

Неуспеси француске војске појачали су незадовољство због политике [[ДиректоријумФранцуски (Француска)директоријум|Директоријума]]. Поново је оживео демократски покрет. 6. Јула 1799. године обновио је своју делатност [[Јакобинци|Јакобински клуб]] под називом Савеза пријатеља слободе и једнакости. У њему је било око 3000 чланова. Слични клубови отворени су још у пар градова у Француској.

Руски цар [[Павле I РомановПетрович|Павле I]] је са одобравањем примио државни удар 18/19. бримера. Он повлачи своју војску из Италије и са Наполеоном ступа у преговоре о уласку у рат Русије против Енглеске. Тај договор је прекинут Павловом погибијом (23. март 1801.). Још 26. децембра 1800. године Шведска, Данска и Русија образују лигу неутралних која је устала у одбрану слободе поморске трговине коју су Енглези систематски нарушавали. На то је Енглеска одговорила [[бомбардовање Копенхагена|бомбардовањем Копенхагена]] и уништењем данске флоте (2. април 1801. година).

Изгубивши све своје савезнике, Енглеска се почела прибојавати рата са Француском и пристаје на закључење мира. Мир је склопљен у Амијену 25. марта 1802. године. Према одредбама [[Амијенски мир|Амијенског мира]] [[Египат]] је враћен [[Османско царство|Турској]], [[Малта]] витешком реду [[ЈовановциХоспиталци|Јовановаца]], Француска је евакуисала [[Напуљско краљевство|Напуљ]] и [[Папска држава|Папску државу]], а [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] острва у средоземном мору и све заузете прекоморске територије осим [[Тринидад]]а и [[ЦејлонШри Ланка|Цејлона]]а. Амијенским миром прећутно је призната власт Велике Британије на мору, а Француске на копну, што је крило клице нових сукоба.