Разговор о Википедији:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 54:
У српском речнику не постоји реч ,,повијест" на пример, већ ,,историја". Молим нестручна лица да не постављају глупа правила, ако је тако, пошто се и у Хрватској користи екавски, зашто нема правила за тај ,,језик"?
 
:Лични разлози због чега Вам се не свиђа ијекавица могу послужити само за мачков реп. Српски књижевни језик познаје екавицу и ијекавицу, и што се Википедије тиче ту прича завршава. Онај кога интересује особености неког дијалекта, који је први од њих постао стандардан у српском језику, статистика колико Срба користи ијекавицу, нека то проучава слободно. Ријечи увози онај ко не зна своје ријечи, а не зато што користи ијекавицу. Ето у Републици Српској скоро сви уџбеници и програми јесу на ијекавици, тако да не стоји ништа од горе реченог. Повијест је само ијекавски облик од повест, ријечи која се може наћи у рјечнику српског језика. Све у свему, много произвољности, ништа аргументовано. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 13:42, 5. јануар 2015. (CET) с. р.
 
::Нема ту личних разлога. У Републици Српској се говори ијекавица, али, то би требало да се користи у оквиру босанске википедије. И у Црној Гори се не говори екавица. Дадох аргументе, по тачкама. Ја ако нађем једну особу у Србији која каже повијест или повест а не историја, која је рођена у Србији, нема шансе. Један од аргумената је што ће ово можда деца читати,а сви уџбеници у Србији се штампају у екавском дијалекту. Лично немам ништа против ијекавице, нити ми смета, али да се користи ,,званиччно" на википедији, ту имам доста против. Уколико би се и уџбеници штампали тако, онда не би било никаквих проблема, али ово је исувише важан сајт (као и уџбеници) да би се под доменом ,,ср" користила ијекавица. А проблем је што си користио и икавски дијалекат. Ето толико.
 
:Сем тога, очигледно је непознавање елементарне терминологије: екавица и ијекавица су говори (неко каже и наречја), а не дијалекти. Дијалекти су рецимо, призренско-тимочки (торлачки) итд.
 
 
Врати ме на страницу пројекта „Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији”.