Соларна и хелиосферична опсерваторија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Вештачки сателит | име = Соларна и хелиосферична опсерваторија SOHO | слика = NASA_SOHO_spacecraft.png | ши…
 
мНема описа измене
Ред 24:
| вебсајт = sohowww.nascom.nasa.gov
}}
 
'''SOHO''', односно '''соларна и хелиосферична опсерваторија''' је европска летелица лансирана 2. децембра 1995. да пручава [[Сунце]] и дешавања на њему. Она је главни предвиђач дешавања на Сунцу и даје најважније информације. Поред тога, открила је 2700 комета. Опсерваторија је и данас активна, а планира се да ће радити до 2016 године. Налази се у [[Лагранжова тачка|лагранжовој тачки]] L1 са још две опсерваторије, 0.01 [[Астрономска јединица|астрономских јединица]] од Земље и 0.99 астрономских јединица од Сунца. 1998. године опсерваторија је скоро изгубљена, па од тада користи посебну врсту [[Замајац|замајаца]] који се понашају као виртуелни [[Жироскоп|жироскоп]] и одржавају опсерваторију стабилном по свима трима осама. Снимци које SOHO направи често су доступне на интернету и свако може да их користи.
 
Линија 31 ⟶ 30:
''SOHO'' се налази у орбити око Сунца у близу L1 лагранжове тачке између [[Сунце|Сунца]] и Земље где су Сунчева и Земљина гравитација изједначене.
Не налази се тачно у L1 јер је комуникација са објектима у тој тачки отежана због радио сметњи са Сунца па ту орбита није стабилна. SOHOов тачан положај је у равни која пролази кроз L1 а нормална је на раван [[Еклиптика|еклиптике]]. Осим око Сунца, SOHO орбитира и око саме L1 тачке сваких 6 месеци.
 
 
==Комуникација са Земљом==
Линија 39 ⟶ 37:
2003 ESA (европска свемирска агенција) је пријавила проблеме са мотором који одржава једну од оса (Y осу) која је неопходна у добијању података.
Предвиђано је да ће због квара на антени долазити до онемогућене комуникације са опсерваторијом по три до шест недеља свака три месеца што би проузроковало губитак података. Међутим, имповизацијом квар је смањен, па се губи много мање података на свака три месеца.
 
 
==Инструменти==
Линија 45 ⟶ 42:
 
* '''Coronal Diagnostic Spectrometer''' (CDS) који мери густину, температуру и дешавања у [[Корона (астрономија)|корони]]
 
* '''Charge Element and Isotope Analysis System''' (CELIAS) који проучава наелектрисане честице и [[Изотоп|изотопе]] у соларном ветру
 
* '''Comprehensive SupraThermal and Energetic Particle analyser collaboration''' (COSTEP) који проучава јоне и [[Електрон|електроне]] у соларном ветру, и често ради заједно са ERNE детектором.
 
* '''Extreme ultraviolet Imaging Telescope''' (EIT) који проучава ултраљубичасто зрачење короне
 
* '''Energetic and Relativistic Nuclei and Electron experiment''' (ERNE) који као и COSTEP проучава јоне и [[Електрон|електроне]] у соларном ветру.
 
* '''Global Oscillations at Low Frequencies''' (GOLF) мери брзину Сунчевог диска као целине
 
* '''Large Angle and Spectrometric Coronagraph''' (LASCO) проучава структуру и еволуцију короне стварајући вештачко [[Помрачење Сунца|помрачење Сунца]]
 
* '''Michelson Doppler Image'''r (MDI) мери брзину и [[Магнетско поље|магнетно поље]] [[Фотосфера|фотосфере]]. Такође проучава [[Konvektivna zona|конвективну зону]] и магнетне силе које утичу на корону. Највише података шаље баш овај инструмент и истовремено је најважнији.
 
* '''Solar Ultraviolet Measurement of Emitted Radiation''' (SUMER) мери избацивања плазме у свемир, као и густину и температуру у корони.
 
* '''Solar Wind Anisotropies''' ([SWAN]) користи телескопе који снимају [[Водоник|водоник]] на одређеној таласној дужини и мери флукссоларног ветра
 
* '''UltraViolet Coronagraph Spectrometer''' (UVCS) мери густину и температуру короне
 
* '''Variability of solar IRradiance and Gravity Oscillations''' (VIRGO) који мери осцилације целог диска али у ниској резолуцији, како би добио комплетну слику спољашњих слојева Сунца
 
Линија 84 ⟶ 70:
* http://www.nasa.gov/mission_pages/soho/comet-2000.html
* http://sohowww.nascom.nasa.gov/data/latestimages.html
 
 
[[Категорија:астрономија]]