Хистологија — разлика између измена

Хистолошка анализа почиње са [[Хируршка операција|операцијом]], [[биопсија|биопсијом]] или [[аутопсија|аутопсијом]]. Добијена ткива се затим ставе на стакла и фиксирају како би се спречило изумирање узорка. Један од најчешћих начина одржавања узорка је помоћу формалина (10% раствор [[формалдехид|формалдехида]]а у води). Узорци се затим сперу са веома концентрованим [[етанол]]ом, како би се узорак дехидрирао, и затим се очисти хемикалијама као што су хлороформ или ксилен. Током овог целог процеса, који траје од 12 до 16 часова, узорак ткива ће бити у таквом физичким стању да је могуће распознати симптоме оболелог ткива. Да би ткиво са свим својим ћелијама и [[органела]]ма у ћелијама било видљиво, неопходно је обојити ткиво одређеним агенсима који се надовежу на органеле на основу наелектрисаности.

У 19-том веку, хистологија је већ постојала као самостална наука. [[1906]]. године [[Нобелова награда]] за [[Физиологија|Физиологију]] и Медицину је додељена двојици хистолога, '''[[Камило ГолџиГолђи|Камило Голџију]]''' (по коме органела [[Голђијев апарат|Голџијев апарат]] носи име) и '''[[Сантијаго Рамон и Кахал|Сантијагу Рамону и Кахалу]]''' (по коме су назване нуклеарне органеле [[Кахалова тела]]). Они су успели да интерпретирају неуронске структуре захваљујући узорцима ткива који су добили.