Акад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 5:
== Историја ==
Најраније спомињање Акада датира у доба [[Саргон од Акада|Саргона]] ([[23. век п. н. е.|23. вијек п. н. е.]]). Док се Саргон традиционално сматра првим владаром заједничког краљевства Акада и Сумера, новија открића сугеришу како је сумерска експанзија почела под ранијим краљем [[Лугал-Заге-Си]]јем од [[Урук]]а. Саргон је међутим проширио тај процес, освјајући многе сусједне области и створивши краљевство које се простирало све до [[Средоземно море|Средоземног мора]] и [[Анадолија|Анадолије]]. Недавна проучавања показују како су најранији познати преци Акађана била скитска ратничка племена. Недавни археолошки налази на Балкану показују плочице с клинастим писмом сличним сумерском (такође предсумерском), тако сугеришући предсумерски језик и писмо, који се данас називају акадским (Акад је древно име за Вавилонију), те што такође сугерира да су Сумер утицали ратници из Скитије.
[[Датотека:Stele Naram Sim Louvre Sb4.jpg|мини|лево|200п|Стела [[
У каснијој вавилонској литератури ''Акад'', заједно с називом ''Сумер'', долази као краљевска титула на [[сумерски језик|сумерском]] ''-{lugal Kengi (ki) Uru (ki)}-'' или [[акадски језик|акадском]] ''-{šŠar māt ŠŠumeri u Akkadi}-'', што значи "краљ [[Сумер]]а и Акада", односно "краљ Вавилоније".
Ред 11:
== Поријекло имена ==
Град Акад се једном спомиње у [[Стари завет|Старом завјету]] приликом описа краља [[Нимрод (Библија)|Нимрода]].
{{цитат|А почетак царству његову бјеше [[Вавилон]] и [[Урук|Орех]] и '''Архад''' и [[Халани]] у земљи Сенару.<ref name=Постање>[http://biblija.info/ijekav/index.htm [[Библија|Свето писмо]], Књига постања 10:10]</ref>|[[Књига постања]] 10:10}}
Израз Агад вјеројатно долази из [[сумерски језик|сумерског језика]], појављујући се нпр. у [[
Могуће је да назив Ага-д значи „Ватрена круна“<ref name=crown>Prince, "Materials for a Sumerian Lexicon", pp. 23, 73, Journal of Biblical Literature, 1906.</ref> као алузија на [[Иштар]], "бриљантну богињу", чији је култ врло рано постојао у Акаду. На то сугеришу записи [[Набонид]]а, чији запис<ref name=nabonidus>I. Rawl. 69, col. ii. 48 and iii. 28.</ref> спомиње како се обожавање богиње Иштар касније замијенилом обожавањем богиње [[Инана]], чије је олтар био у [[Сипар]]у. Такође је значајно да су постојала два града имена Сипар, један под заштитом сунчевог бога [[Шамаш]]а, други под Инана, што сугерише на блискост Сипара и Акада. Једна теорија (из [[1911]].) тврди да је Акад био насупрот Сипара на лијевој обали Еуфрата, те да је вјероватно најстарији дио града Сипар.
| |||