[[Датотека:Auxentius, monk of Bithynia (Menologion of Basil II).jpeg|400px|мини|Аксентије Витинијски]]
'''Аксентије''' је био врло угледан властелин у [[Цариград]]у међу властелом и дворјанима цара Теодосија Млађега. Загрејан љубављу [[Исус Христос|Христовом]], Аксентије се замонаши и пребиваше још не дуго време у Цариграду. Када се почеше о њему похвале говорити, он побеже од људских похвала и настани се на једној гори близу [[Халкидон]]а, која се после прозва Аксентијева гора. Не оствари му се жеља да остане ту заувек скривен од људи, јер нађоше га чобани и разгласише га. И почеше к њему доводити болеснике на исцељење. И он исцели многе. Слепоме поврати вид, губаве очисти, помазав их јелејем, тако и узетога подиже, и многе демонијаке ослободи демона. Све је то за дивљење, али је његова смерност још за веће дивљење. Кад год су га молили да некога исцели, он се бранио речима: и ја сам човек грешан! Но принуђен многим молбама он је приступао исцељењу на следеће начине: или је позивао све присутне да се с њим заједно помоле Богу за болесника; или је прво утврђивао веру у људима, па онда им говорио, да ће им [[Бог]] дати по вери; или је говорио над главом болесниковом: ''„Исцељује те Господ Исус Христос!“'' То је све чинио, само да се не би чудотворство приписивало њему него Богу Свемогућем. Учествовао на [[Четврти васељенски сабор|IV васељенском сабору]] у Халкидону и силно штитио [[православље]] од [[јерес]]и Евтихијеве и Несторијеве. У дубокој старости узе Господ његову младу душу к Себи 470. године, а старо тело оста на земљи, од које је и саздано.
[[Српска православна црква]] слави га 14. фебруара по црквеном, а [[27. фебруар]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
