Агрипина Старија — разлика између измена

'''Јулија Випсанија Агрипина''' ({{јез-лат|Iulia Vipsania Agrippina}}, 14 п. н. е-[[18. октобар]] 33.), познатија историји као '''Агрипина Старија''' ({{јез-лат|Agrippina Maior}}), била је истакнута [[Римско царство|римска]] племкиња пореклом из [[Јулијевци-Клаудијевци|Јулијевско-Клаудијевске династије]], позната као унука цара [[Октавијан Август|Октавијана Августа]], супруга војсковође [[Германик Јулије Цезар|Германика]], мајка цара [[Калигула|Калигуле]] и бака цара [[Нерон]]а. Била је прва Римљанка која је пратила свога мужа на војне кампање.

[[Германик Јулије Цезар|Германик]] је био веома популаран и стекао је славу ратујући у Германији и [[Галија (област)|Галији]]. Агрипина са децом га је пратила на његовим походима. Било је то за римске прилике неуобичајено, јер су обично жене остајале код куће. Агрипина је на тим походима стекла углед као храбра жена. За време боравка у Германији, Агрипина се доказала и по ефикасној дипломатској вештини. Германика би знала да подсећа на његове односе са [[Октавијан Август|Августом]]. Када је избила војна побуна 14. године, сенатска комисија је саветовала Германика да евакуише трудну Агрипину и децу код Тревира. Према Касију Диону, приликом њеног одласка војска је заробила њу и [[калигула|Калигулу]]. На Германиково инзистирање њу су пустили јер је била трудна, а онда су пустили и малог Калигулу. Међутим, према [[Тацит]]овој верзији, била је код војске толико омиљена да је њен одлазак толико погодио војску да су се покајали и сами су казнили кривце за побуну. Изгледа да је прва верзија вероватнија, а да је друга верзија наклоњенија Германику и да је њу у оптицај пуштала Агрипина. Германик је са војском био прешао Рајну и више пута је ратовао по Германији, а једном приликом се раширила гласина да је римска војска опкољена и да се Германи крећу према галским провинцијама. Успаничена војска је намеравала да сруши мост на Рајни, али присебна Агрипина их је спречила у томе, па се касније римска војска могла вратити преко неоштећенанеоштећеног моста.

Агрипина и [[Германик Јулије Цезар|Германик]] отпутовали су 19. године на Блиски Истокисток. Ту се [[Германик Јулије Цезар|Германик]] посвађао са управником Сирије, [[Гнеј Калпурније Пизон|Гнејем Калпурнијем Пизоном]], и недуго након тога умро је у Антиохији под мистериозним околностима. Сумњало се да га је Пизон отровао, а постојале су и сумње да је то било по [[Тиберије]]вом наређењу. Агрипина је исто тако веровала да је убијен и била је спремна за освету. Германик је пред смрт Агрипини саветовао да у име деце савлада своју плаховиту природу и да не изазива моћније од себе, мислећи при томе на Тиберија. Агрипина је била у великој жалости након [[Германик Јулије Цезар|Германикове]] смрти. Са децом и [[Германик Јулије Цезар|Германиковим]] пепелом вратила се у [[Рим]], где је одржана величанствена сахрана Германика у Августовом маузолеју. Том приликом народ је исказао велику љубав према Агрипини, називајући је јединим изданком Августове крви. Вративши се у [[Рим]], оптужила је Пизона да је одговоран за Германикову смрт. Према [[Тацит]]у, оптужба није могла да докаже тровање, али појавили су се докази о Пизоновој издаји, па је он починио самоубојствосамоубиство.