Алекса Дејовић — разлика између измена

Рођен је [[13. септембар|13. септембра]] [[1920]]. године у селу [[Севојно|Севојну]], код [[Ужице|Ужица]]. Основну школу је завршио у родном месту, а браварски занат у Фабрици оружја у Ужицу. У тој фабрици је рано приступио револуционарном [[Раднички покрет|радничком покрету]] и постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]], а затим, уочи рата [[1940]]. године, и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].

После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], почео је да ради на организовању омладине и прикупљању оружја у Севојну. Активно је учествовао у формирању Прве ужичке партизанске чете „[[Радоје Марић]]“ и био први секретар партијске организације у њој. Учествовао је у тешкој борби и пробијању из обруча, [[18. август]]а [[1941]]. на Дрежњичкој Градини, када су [[Трећи рајх|Немци]] и жандарми опколили чету. После [[Ужичка република|ослобођења Ужица]], [[24. септембар|24. септембра]], налазио се с четом на фронту према [[Ваљево|Ваљеву]].

Почетком децембра 1941. године, с деловима чете [[Повлачење партизана у Санџак 1941.|повукао се у Санџак]]. Ту су, од бораца [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]], формирана два батаљона. Алекса је тада одређен за заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Првог батаљона. Пред крај 1941. године је био рањен, па је око два месеца лечен у болници. Када је формирана [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска бригада]], [[1. март]]а [[1942]]. године у [[Чајниче|Чајничу]], Алекса је постао заменик политичког комесара Четвртог ужичког батаљона. Половином јуна 1942. постао је политички комесар Четвртог батаљона, а [[27. август]]а исте године [[политички комесар]] [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]].

Алекса је, иако политички комесар бригаде, помагао борцима при изградњи понтонског моста. Изненада је пала граната и тешко ранила Алексу у ногу, а [[ЛунеМиодраг Миловановић Луне|Лунета]] лакше. Лекари су му одсекли ногу, али узалуд, јер је, услед недостатка лекова, наступило тровање и он је умро, [[9. април]]а, у селу Кутима, где је и сахрањен.