Свети митрополит Петар Дабробосански — разлика између измена

Био је [[епархија захумско-херцеговачка и приморска|митрополит захумско-херцеговачки]] ([[27. мај]] [[1903]] — [[7. новембар]] [[1920]]) и [[Митрополија дабробосанска|митрополит дабробосански]] (7. новембар 1920 — [[1941]]). Одликован је [[Орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] -{I}- степена, Белим орлом -{II}- реда и [[КарађорђеваКраљевски звездаорден Карађорђеве звезде|Карађорђевом звездом]]. <ref>[http://www.rastko.org.rs/istorija/dzomic-uzlocini/uzlocini-episkopi_c.html#petar Чланак о митрополиту Петру у књизи Велибора [[Велибор Џомић]]а: „Усташки злочини над србским свештеницима“; на сајту -{www.rastko.org.rs}-], Приступљено 23. 4. 2013.{{Непоуздан извор}}</ref>

Дек се налазио на месту конзисторијалног саветника изабран је за митрополита Захумско-Херцеговачког. [[Васељенски патријарх]] у [[Истанбул|Цариград]]у, [[Јоаким Трећи]] (1901—1912), са својим [[Свети синод|Синодом]], уочи храмовног празника [[Ђурђевдан]]а 1903. године, у Патријаршијској цркви Светог Ђорђа, између три кандидата изабрао је за херцеговачког владику Петра Зимоњића. После потврде избора од Бечког двора [[8. мај]]а, Конзисторија српско-православне митрополије захумско-херцеговачке објавила је [[18. мај]]а свештенству, црквено-школским одборима, певачким друштвима и благочестивом народу ове епархије да ће [[хиротонија]] и устоличење новог митрополита бити на Духовски уторак, [[27. мај]]а 1903. године у [[Саборна црква у Мостару|Саборној цркви]] у [[Мостар]]у. Скоро сва српска штампа Зимоњићев избор поздравила је као срећан и спасоносан за [[црква|цркву]]. На Духовски уторак, 27. маја, посвећен је и на трону Захумско-Херцеговачке епархије, устоличен Петар Зимоњић. На његовој епископској хиротонији свештенослужили су сва три босанска митрополита (митрополит дабробосански [[Николај Мандић|Николај]], зворничко-тузлански [[Григорије Живковић|Григорије]] и бањалучко-бихаћки [[Евгеније Летица|Евгеније]]). На свечаности је било преко 50 свештеника, 300 народних изасланика из српских православних црквеношколских општина и преко три хиљаде људи из читаве [[Херцеговина|Херцеговине]].

За његово време у Митрополији дабробосанској подигнути су и освећени храмови у [[Какањ|Какњу]], [[Бреза (град)|Брези]], [[Мокро (Пале)|Мокром]] код [[Пале|Пала]], [[Хаџићи]]ма, [[Турбе]]ту и [[Кисељак (град)|Кисељаку]], црквена звона у [[Рудо]]м, у новосаграђеној цркви у Брези, црквени торањ у [[Бугојно|Бугојну]], звона и капела у [[Осојница (Зеница)|Осојници]] код [[Зеница (град)|Зенице]]. Пред рат, у Новом Сарајеву подигнут је [[Храм Преображења Господњег у Новом Сарајеву|Храм Преображења Господњег]] који је [[8. септембар|8. септембра]] [[1940]]. године осветио [[патријарх српски Гаврило]], уз саслужење митрополита Петра, владике жичког [[Николај Велимировић|Николаја]] и других српских архијереја. Према подацима из [[1935]]. године у епархији је била 81 црква и капела. Само 1935. године саграђене су 3 цркве и 2 капеле, а оправљено је 9 капела и 4 цркве. Израђивани су нови иконостаси, обраћена је пажња на школе и на катихизације.