Свемир (космологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 109:
Међупланетарни свемир, простор око Сунца и планета Сунчевог система, је област којом доминирају међупланетарни медијуми, и који се простире до хелиопаузе, где утицај галактичке средине почиње да доминира над магнетним пољем и флуксом честица са Сунца. Међупланетарни свемир је обликован соларним вертом, сталним током пуњених честица које потичу са Сунца и које стварају врло танану атмосферу за милијарде миља свемира. Овај ветар има густину честица која износи око 5–10 протона/cm<sup>3</sup> и креће се брзином од {350-400 km/s. Удаљеност и снага хелиопаузе варира у односу на ниво активности соларног ветра.
Запремина међупланетарног свемира јр дкото потпуни вакуум, са средњом слободном путањом која износи око једне астрономске јединице на орбиталној удаљености од Земље. Међутим, овај простор није потпуно празан,делимично је испуњен космичким зрацима, међу којима су јонизирани атомски нуклеуси и разне субатомске честице. Такође постоји и гас, плазма и прашина, мали метеори, и на десетине врста органских молекула.
Међишланетарни простор садржи магнетско поље које генерише Сунце.{{sfn|Papagiannis|1972|pp=12–149}}Такође постоје и магнетосфере које генеришу планете као што су Јупитер, Сатурн, Меркур и Земљаљ,које имају своја лична магнетска поља.
| |||