Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене)
[[Датотека:Kalemegdan 1.jpg|десно|мини|250п|Споменик „[[Победник (споменик)|Победник]]“ на [[Калемегдан]]у]]
[[Датотека:Spomenik obešenim rodoljubima 1941 u Beogradu.JPG|мини|десно|250п|Споменик обешеним родољубима на [[Теразије|Теразијама]], августа [[1941]].]]
[[Краљевина Југославија]] је [[25. март]]а [[1941]]. пристуила [[Тројни пакт|Тројном пакт]]. Због чега је [[27. март]]а уследио масовни протест у [[Београд]]у и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а тешко [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардован]] од стране [[Луфтвафе|немачке авијације]] и убијено је на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге. Београд је окупиран [[13. април]]а, а [[срем]]ска предграђа су ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], нацистичке марионетске државе.
 
Одмах по окупацији Београд је постао центар окупационе власти у [[Србија|Србији]]. У граду су формирани логори, [[Бањички логор|Бањица]] и [[Логор Сајмиште|Сајмиште]], кроз које је прошло око 450.000 људи, а стрељано је преко 70.000 затвореника. Током читавог рата у Београду је постојао јак покрет отпора, који је вршио саботаже и диверзије, а неколико хиљада Београђана је отишло у [[партизански одреди Југославије|партизанске одреде]] који су дејствовали у околини Београда. Београд је [[16. април|16.]] [[17. април]]а [[1944]]. године, доживео још једно [[бомбардовање Београда 1944.|бомбардовање]], [[Савезници у Другом светском рату|савезничко]], у којем је погинуло око 1.200 грађана.
 
Борбе за ослобођење града су почеле [[13. октобар|13.]] и [[14. октобар|14. октобра]], а град је коначно ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. Ослободили су га заједничким снагама, јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ Југославије]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].
 
Због хероизма својих грађана, као и жртава које су поднели, град [[Београд]] је [[20. октобар|20. октобра]] [[1974]]. године одликован [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].
 
== Бомбардовање Београда и Априлски рат ==
[[6. април]]а [[1941]]. године Немачка авијација отпочела је ваздушне нападе на [[Београд]]. први напад, у три таласа, уз учешће 234 бомбардера и 120 ловаца трајао је од 6:30 до 8:00 часова. током дана су изведена још три напада. Гађани су објекти: железничка станица, електрична централа, болнице, стамбене четврти и склоништа у парковима. До 8. априла је од бомбардовања погинуло око 12.000 лица. Порушене су 672 зграде, јако је оштећена 1.601 зграда, а делимично је оштећено 6.829 зграда.
 
О резултатима шестоаприлског бомбардовања [[Београд]]аБеограда, немачки пуковник Тусен, као очевидац, [[16. април]]а [[1941]]. године, послао је извештај [[Адолф Хитлер|Хитлеру]]: ''"Према лично добијеним утисцима, ваздушни напад на Београд био је мање у вези са војним операцијама... Битан моменат дејства ваздушног напада на Београд био је изненађење. Кратко пред напад дат је аларм за напад из ваздуха, али се становништво, које је мислило да се ради о некаквој вежби за заштиту из ваздуха, није освртало на то. Напад је био временски концентрисан и изненадио је становништво у кућама или на улицама. Људи су делом још спавали, а сељаци су се баш возили са периферије у центар града на пијаце. Отуда је почетак напада довео до великих губитака, а морални утисак је био веома снажан... Морална последица напада битно је појачана буком „штука“ и бомби, што је стварало утисак сталне претње и онда када је дејство удаљено. Присуство жена и деце и осећај да они ни на који начин не могу ефикасно да се заштите, нити да им се може помоћи, оптерећивало је нерве мушкарцима. Људи који су унезверено тумарали улицама тамо-амо и гледали како им се куће руше, а они остају без крова над главом створили су и сами панику... Лешеви, који су се налазили свуд унаоколо, пружили су језовиту слику. Пошто су у Београду организација за заштиту из ваздуха и служба за спасавање потпуно затајиле, лешеви су данима остали да леже на улицама, посути само цвећем... Материјална последица напада постала је нарочито тешка услед уништења електричних и водоводних инсталација, до чега је готово одмах уследило. Њихово уништавање приликом дужег, сталног напада, довело је, после око две седмице, до катастрофе и људе је приморало да напусте град... "''
 
Услед изненадног напада на [[Београд]] [[6. април]]ааприла [[1941]]. године, један број Југословенских авијатичара, пилота ловаца, винуо се у небо без посебне наредбе и покушао, храбро и пожртвовано да брани слободу своје земље и да се супростави непријатељу.
 
За одбрану [[Београд]]аБеограда био је одређен VI ловачки пук, смештен у [[Земун]]у и [[Прњавор (град)|Прњавору]]. Овај пук је имао 43 авиона ловаца и храбре ваздухопловце, који су пружили снажан отпор. Непријатељ је био збуњен храброшћу Југословенских пилота. Јунаштвом се истакао пилот-ловац [[Душан Борчић]], који се први винуо у сусрет непријатељу и храбро погинуо. У тој неравноправној борби изгинули су: [[Милош Жуњић]], [[Михо Клавора]], [[Јово Капесић]], [[Бранислав Тодоровић]], [[Карло Штребек]], [[Милутин Петров]], [[Миливоје Бошковић]], [[Владимир Горуп]] и [[Добрица Новаковић]]. Ови храбри пилоти часно су бранили Београд. У знак сећања на њих и поштовање према њиховом јунаштву једна београдска улица, на [[Звездара|Звездари]] носи име Улица Десет авијатичара.
 
У [[Београд]]уБеограду је [[12. април]]а [[1941]]. године ушло извиђачко одељење немачког 41. моторизованог корпуса из правца [[Панчево|Панчева]]. Током ноћи и јутра у град су ушли делови VII оклопне дивизије из правца [[Земун]]аЗемуна и XI оклопне дивизије из правца [[Топола|Тополе]].
 
У [[Београд]]уБеограду је [[17. април]]а [[1941]]. године, у Штабу немачке II армије, потписана безусловна капитулација Југословенске краљевске војске. Овај акт су потписали представници југословенске оружане силе [[Александар Цинцар-Марковић]] и генерал [[Радивоје Јанковић]], представник немачке војске армијски генерал фон Вајкс и италијански краљевски изасланик у Београду пуковник Бонофати.
 
== Београд под окупацијом ==
=== Београдски логори ===
{{Главни чланак|Логор на Бањици|Логор Сајмиште}}
Први логор у [[Београд]]у формиран је [[5. јул]]а [[1941]]. године на [[бањица|Бањици]] у бившој касарни 18. пешадијског пука. Управник логора био је злогласни [[Светозар Вујковић]], некадашњи агент у Управи града [[Београд]]аБеограда. Логор је функционисао до почетка октобра [[1944]]. године. За три и по године постојања кроз њега је прошло око 250.000 људи, а убијено је преко 30.000.
 
На левој обали [[Сава (река)|Саве]], на некадашњем [[Логор Сајмиште|Сајмишту]], [[Немци]] су октобра [[1941]]. године, формирали посебан логор, намењен [[Јевреји]]ма. Касније су поред Јевреја, у логору били заточени и таоци, антифашисти, присталице [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а и др. Логор је постојао све до јула [[1944]]. године, када је расформиран, јер је био оштећен приликом [[Бомбардовање Београда 1944.|савезничког бомбардовања]]. Кроз логор је прошло око 200.000 људи, од чега је убијено преко 40.000.
 
== Београд центар устанка народа Југославије ==
[[Датотека:Zapaljeni nemački kamion u Beogradu 1941.jpg|мини|Запаљен немачки камион у Београду 1941.]]
Напад Немачке на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[22. јун]]а [[1941]]. године, комунисти и други патриоти у [[Београд]]у дочекали су спремни на акцију. Истог дана састао се Политбиро [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. На овом састанку, после свестране анализе новонастале ситуације, одлучено је да се одмах позове у оружану борбу. Проглас с таквим позивом је одмах штампан, и већ [[23. јун]]а почело је растурање по [[Београд]]уБеограду и целој земљи. Била је то историјска одлука. [[Београд]] се претворио у центар у коме су се бројни руководећи органи [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а формирали, састајали и доносили планове за покретање оружане ослободилачке борбе.
 
Политбиро [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] одржао је у [[Београд]]уБеограду, [[4. јул]]а [[1941]]. године, још један историјски састанак, на којем су његови чланови одлучили да се одмах почну оружане акције. Израђен је и детаљан план о покретању партизанских акција и формирању партизанских одреда у целој земљи. После тог састанка, у [[Београд]]уБеограду су се, 12. и [[25. јул]]а појавила још два значајна прогласа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. У њима је детаљно разрађена политичка линија КПЈ и њена платформа у борби за ослобођење земље.
 
Одазивајући се позиву [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], београдски комунисти и други родољуби су, већ у јулу, почели да у граду врше озбиљне акције против окупатора. Упоредо с акцијама, из [[Београд]]аБеограда је велики број младих људи отишао у партизанске одреде који су дејствовали у ближој или даљој околини.
 
=== Рад илегалне штампарије ЦК КПЈ у окупираном Београду ===
Три године су у скривеној штампарији на [[Дедиње|Дедињу]] радили Слободан и Бранко, оглашавајући се редовно у данима када су окупатори тврдили да је покрет уништен и да штампарије више нема.
 
Пред само особођење [[Београд]]а домаћи издајници, агенти и [[Гестапо]] успели су да коначно уђу у траг штампарији, [[29|29.]] јула [[1944]]. године. Полиција је опколила кућу и кренула ка циљу. О овој издаји и о свим догађајима на време су били обавештени Слободан и Бранко. Сав су материјал који се налазио у штампарији уништили и спалили. са упереним пиштољима дочекали су полицију. Нису се предали. последње метке својих револвера оставили су за себе, да не би пали живи у руке непријатељу. како су заједнички радили и у борби положили своје младе животе, тако су и сахрањени у заједничку раку на [[гробље ослободилаца Београда 1944.|гробљу ослободилаца Београда]]. За свој велики удео у Народноослободилачкој борби и пожртвовану одбрану штампарије, [[1946]]. године [[Бранко Ђоновић]] и [[Слободан Јовић]] су проглашени [[Орден народног хероја|народним херојима Југославије]].
 
== Савезничко бомбардовање Београда 1944. ==
Београд, главни град [[Србија|Србије]] и [[Југославија|Југославије]], ослободиле су [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. године јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].
 
Јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] командовао је [[генерал-лајтнант|генерал-лајтант]] [[Пеко Дапчевић]], [[народни херој Југославије|народни херој]], а јединицама [[Црвена армија|Црвене армије]] [[генерал]] [[Владимир Жданов|Владимир Иванович Жданов]].
 
== Београд град Херој ==
Поводом тридестогодишњице ослобођења [[Београд]]а, [[20. октобар|20. октобра]] [[1974]]. године, председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]], уручио је председнику Скупштине града Београда [[Живорад Ковачевић|Живораду Ковачевићу]] [[Орден народног хероја]], којим је одликовао град Београд, за изузетни допринос [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби народа Југославије]] и борби против [[Фашизам|фашизма]].
 
[[Јосип Броз Тито]] тада је рекао:
''„Другарице и другови, припала ми је велика част да могу данас овдје, послије тридест година, предати један од највиших ордена, Орден народног хероја - граду Београду. граду хероју. Морам да кажем да ми је тешко наћи ријечи да објасним зашто ми данас, послије тридесет година, предајемо Орден народног хероја граду Београду. Печат херојаграду Београду дали су они којих данас међу нама више нема. То су били омладинци и омладинке, дјеца и одрасли људи, борци који су ишли у смрт да би, дајући своје животе, допринијели ослобођењу овога града и цијеле Југославије. На улицама Београда омладинци и омладинке, готово дјеца, гинули су у вријеме када су највише вољели да живе, не слијепо и авантуристички, већ дубоко увјерени да се боре за нешто што је много више него што су њихови животи - за слободу својих народа, за слободу свога града. Ти људи - и дјеца и одрасли који су током четири године на улицама Београда пркосили непријатељу, пркосили окупатору и домаћим издајницима, својим херојством су дали не само печат хероја овом граду него су и својом крвљу прали срамоту коју су нанјели издајници који су се нашли ту, у граду Београду. И данас, послије тридесет година, ми овдје морамо да изразимо вјечиту захвалност, коју дугују не само данашње него и будуће генерације, онима који су својим животима Београду дали слободу и допринијели његовом херојству. Ја сам дубоко почашћен што је баш мени пружена могућност да овдје предам овај орден. Јер, ја сам тад био у Београду и својим очима видио како је то изгледало. Ја немам других ријечи, не могу их наћи, него да још једном овдје кажем: хвала оним херојима, хвала тој омладини и свима онима који су тада дали своје животе, пружајући примјер и садашњим и будућим генерацијама. Таква треба да буде наша омладина - и данас и у будућности. Хвала.“''
 
* [[Јованка Радаковић]]
 
* '''[[Владислав С. Рибникар|Владислав Рибникар]]''' (1900-1955), новинар. Пре рат био директор листа „[[Политика (новине)|Политика]]“ и симпатизер КПЈ. После окупације, заједно са супругом [[Јара Рибникар|Јаром]] прикључио се НОП-у. У [[Музеј 4. јули|њихвој кући]], 4. јула 1941. одржана седница ЦК КПЈ. Октобра 1941. ухапшен и заточен у Бањичком логору. Пуштен маја 1942, али задржан у кућном притвору. Средином 1943. успео да се пребаци на ослобођену територију. После одлобођења био активни друштвено-политички радник. Носилац [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]]
 
* [[Корнелија Сенде-Поповић]] (1914—1941)
* [[Милица Шуваковић]]
 
* '''Јосиф Јозо Шћурла''' (1922-1942), зидарски радник. Члан КПЈ од пре рата. После окупације најпре политички радио у [[Земун]]у, а почетком [[1942]]. прешао у [[Београд]] на дужност организационог секретара МК СКОЈ-а за Београд. Ухапшен и убијен, фебруара [[1942]]. године.
 
== Литература ==
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/zivot-u-beogradu-pod-okupacijom.html Живот у Београду под окупацијом]
 
{{Градови-хероји СФРЈ}}
1.572.075

измена