Пасат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 51 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q160603 (translate me) |
Disambiguated: меридијан → Меридијан (географија) |
||
Ред 1:
'''Пасати''' (шпански пасати = превоз, превођење; јер су ти ветрови били повољни за пловидбу једрилица из [[Европа|Европе]] у [[Америке|Америку]]) су ветрови који настају тако што од појасева високог [[ваздушни притисак|ваздушног притиска]] између 20° и 40° северне и јужне географске ширине, који су правилно развијени само изнад [[океан]]а и то много изразитије на јужној полулопти, [[ваздушна маса|ваздушне масе]] [[струја|струје]] са обе стране према полутарском појасу ниског притиска. На северној полукугли се јављају као североисточни и источни ветар, а на јужној полукугли као југоисточни и источни [[ветар]].
Пасати имају више [[Меридијан (географија)|меридијан]]ски правац дувања на источним странама океана, док је при западним странама правац више [[упоредник|упореднички]], нарочито у летњој половини године одговарајуће земљине полукугле. То важи и за цео [[Тихи океан]] и за јужни део [[Индијски океан|Индијског океана]]. Тај систем ветрова је знатно преиначен у близини великих континената, нарочито у јужној [[Азија|Азији]], услед великих годишњих колебања [[температура|температуре]] и ваздушног притиска, као и непосредног додира са Индијским [[океан]]ом, па је овде развијен систем [[монсун]]ских ветрова. Главно обележје пасатских ветрова је њихова постојаност и у правцу и у јачини. Ветар у тим крајевима дува данима, недељама, па и месецима готово из истог правца и са истом брзином. Поремећаји су веома ретки у средишним деловима пасатских појасева.
Средња брзина пасата у његовим средишним деловима износи од 6 - 9 -{m/s}-, али је неким [[месец]]има мања. Иначе, брзина пасатских ветрова се смањује са ближењем термичком [[екватор]]у, тј. појасу полутарских тишина. Пасати имају највећу јачину у пролећу одговарајуће земљине полукугле, а најмању у супротном [[годишње доба|годишњем добу]] - у [[јесен]]. Пасати су, поред тога, сразмерно суви и прохладни при ведром времену. Немају никакву тежњу за узлазним кретањем, па по томе ни за образовање [[облак]]а и [[падавина]]. Али све то наступи чим се испречи неко бреговито [[острво]] или [[копно]]. Ово присиљено узлазно кретање, и до сразмерно незнатне висине, условљава довољно снижење температуре да би дошло до кондезовања водене паре и до трајне и обилне падавине, при бреговитим обалама, која се по томе зове [[орографска киша]].
| |||