Матилда Енглеска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м ispravke |
||
Ред 24:
У међувремену Матилдин млађи брат [[Вилијам Аделин]], се удавио приликом бродолома [[Бели брод|Белог брода]] 1120, оставивши Енглеску суочену са потенцијалном кризом око наслеђивања. После смрти Хенрика V, Матилду је отац позвао у Нормандију и уредио да се уда за [[Жофруа д Анжу|Жофруу д Анжуа]] како би формирао савез који би штитио јужне границе његовог краљевства. Хенри I није имао више законите деце и предложио је Матилду за свог наследника, наредовши својим дворанима да се закуну на верост њој и њеној деци, али ова одлука није била популарна на англо-норманском двору. Хенри је преминуо 1135, али су Матилда и Жофруна наишли на отпор норманских барона и нису могли да испуне своје захтеве. Престо је уместо њих преузео Матилдин рођак [[Стивен од Енглеске|Стивен од Блоа]], кога је подржавало енглеско свештенство. Стивен је предузео кораке да учврсти своју власт, али је наишао на претње од суседних сила и од противника у свом краљевству.
Матилда је 1139. прешла у Енглеску да силом поврати краљевство. Подржавали су је њен полубрат [[Роберт од Глостера]] и њен ујак, [[Давид I од Шкотске]], док је Жофруа био заузет покоравањем Нормандије. Матилдина војска је заробила Стивена у [[битка код Линколна|бици код Линколна]] 1141, али Матилдин покушај да се крунише у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]] је пропао због оштрог противљења [[лондон]]ског становништва. Због овог повлачења Матила никада званично није била проглашена краљицом Енглеске и уместо тога је добила дитуле леди од Енглеске. Роберт је заробљен након битка код Винчестерабитке код Винчестера 1141. и Матилда се сложила да ра размени за Стивена. Матилду је те зиме у оксфордском замку опколиле Стивенова војска и она је била приморана да побегне током ноћи преко реке Изис како би избегла заробљавање. Рат се претворио у пат-позицију, у којем је Матилда контролисала већи део југозападне Енглеске, док је Стивен контролисао југоисточну Енглеску и
Матилда се 1148. вратила у Нормандију, заједно са својим супругом, и оставила свог најстаријег сина да настави борбу у Енглеској. Он је на крају 1154. наследио престо као [[Хенри II Плантагенет]]. Настанила се о свом замку код Риана и остатак живота је посветила управљању Нормандијом, делујући у Хенријево име по потреби. Свом сину је давала политичке савете, нарочито на почетку његове владавине и покушала је да посредује у кризи због убиства [[Томас Бекет|Томаса Бекета]]. Интезивно је сарађивала са Црквом, оснивала је [[цистерцити|цистерцитске]] манастире и била је чувена по својој побожности. Сахрањена је у олтару [[опатија Бек|опатије Бек]] након своје смрти 1167.
| |||