Амијан Маркелин — разлика између измена

Као младић Амијан је постао члан елитног гардијског одреда [[Протектори|протектора]] (protectores domestici), из кога су регрутовани будући официри, па и цареви ([[Диоклецијан]] и [[Јовијан]]). У саставу јединице Амијан је [[353]]. год био у пратњи [[Урсицин (римски војсковођа)|Урсицина]], заповедника римске коњице на Истоку (magister equitum Orientalis) чији се штаб налазио у Низибису, важној тврђави истуреној према [[Сасанидско краљевство|Персији]]. Када је [[354]]. сумњичави [[Констанције II]] уклонио [[Цезар (титула)|цезара]] [[Констанције Гал|Гала]], свог представника на Истоку и [[српски сроднички односи|синовца]], и Урсицин је позван у [[Милано]] да се оправда пред царем. Пратећи свог команданта, Амијан је кренуо пут [[Италија|Италије]], а затим у [[Римска Галија (вишезначна одредница)|Галију]] где је у Урсициновој пратњи учествовао у атентату на узурпатора [[Силван (узурпатор)|Силвана]] у [[Келн]]у [[355]]. године. Урсицин је сада постао заповедник галских војски, али је команда у лето [[356]]. поверена новопостављеном цезару [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијану]], који је својом енергијом, образовањем и аскетизмом стекао трајну Амијанову наклоност. Међутим, нови рат са [[Сасанидско краљевство|Персијом]] је отпочео и Урсицин је сада послат на Исток, а Амијан Марцелин је, као један од млађих чланова гарде, служио као командантов курир. Пошто је захваљујући својој умешности спасао Урсицина и његов штаб од заробљаваља у близини Низибиса, Амијан је са својим надређенима послат у утврђену Амиду (данашњи Дијарбакир у [[Турска|Турској]]). Град је убрзо опседнут и после тешке опсаде од 72 дана морао се предати персијском краљу [[Шапур II|Шапуру II]]. Урсицин и неколицина његових људи, укључујући и Амијана, успели су ипак да се спасу и склоне у безбедну Антиохију. Након пада важног пограничног града, Урсицин је смењен, а Амијан је изгледа остао у служби при штабу у родној Антиохији. Знамо још да је 363. учествовао у злосрећном Јулијановом походу на Персију, али нам није познато у каквом својству. У науци се атрактивно, али недовољно основано предлагало да је могао бити заповедник једног одреда који је опслуживао опсадне справе. После Јулијанове смрти, вратио се у Антиохију и повукао из војне службе или је можда био отпуштен по налогу новог цара [[Валентинијан I|Валентинијана I]] 364. године.

По сопственим речима Амијан је саставио историју [[Римско царство|Римског царства]] од [[Нерва|Нерве]] (96.-98) до великог римског пораза у бици код Хадријанопоља [[378]]. године. Историја је међутим сачувана само делимично, тачније сачуван је њен други део: од почетне 31 књиге до нас су стигле књиге од 14. до 31. које описују период од [[353]]. до [[378]]. године. При избору владавине Нерве за почетак свог дела, Амијан је изгледа желео да се надовеже на Тацитове '''''Историје''''' (68--98.). Тацит му је био узор и по другим мерилима, али се осећају утицаји и [[Марко Тулије Цицерон|Цицерона]], [[Тукидид]]а и [[Салустије Крисп|Салустија]]. Изгубљене књиге су вероватно биле компилативног карактера, али би нам данас свакако послужиле као поуздан извор за догађаје 3. и прве половине 4. века. Опис периода у коме је сам аутор живео представљао је изгледа квалитативну и квантитативну половину '''''Историје'''''. Амијан је био врло посвећен идеалу непристрасности, озбиљно је схватао задатак историчара без жеље да склизне у тривијалност, врло је убедљиво представљао драматичне тренутке попут опсаде Амиде којој је лично присуствовао, као и психолошке портрете владара и других актера догађаја. Обично се Амијанова историја једнострано и упрошћено оцењује као панегирик Јулијану, што она и јесте, али незнатним делом пошто и сам аутор подвлачи и оне потезе и особине који нису служили на част последњем паганском цару. Са друге стране, Амијан је уметнуо у своје дело и данас нама врло драгоцене географске-етнографске ескурсе о разним провинцијама и крајевима Царства (Исток, [[Тракија]], [[Галија (вишезначна одредницаобласт)|Галија]], [[Рим]]...) као и о народима који живе на римским границама (Персијанци, [[Хуни]], Алани...). Иако паганин, Амијан се у неколико наврата изјашњавао врло повољно и толерантно према [[хришћанство|хришћанству]], мада се, пре свега усред концепције дела, не осврће превише на прилике у хришћанској цркви и царској политици према њој. Пораз који су [[Готи]] нанели [[Валенс]]у код Хадријанопоља 378. године, Амијан је изгледа сматрао упечатљивим крајем једне епохе тако да се одлучио да са тим догађајем заврши своју историју.